Стручњаци откривају: Када мозак почиње спорије да ради?

Међутим, Миша фон Краусе са Универзитета у Хајделбергу и његове колеге закључили су да то није тако – с годинама не почињемо да размишљамо спорије. Све је у успоравању брзине реакције. Како он објашњава, с годинама постајемо мање импулсивни.

Наши моторички рефлекси постепено почињу да успоравају, а одлуке се спорије доносе због страха од грешке. Ти чиниоци утичу на то колико брзо реагујемо на спољне надражаје, али не и на оштрину ума. Управо због смањења брзине реакције старији учесници студија током експеримената спорије су притискали команде од млађих, нагласио је фон Краусе.

Он и његове колеге су до таквих закључака дошли након анализе података од готово 1.2 милиона људи у доби од 10 до 80 година. Сви они били су део експеримента преко интернета. Изводили су когнитивне тестове брзине – морали су на одређени начин што брже да сортирају речи и слике које се појављују на екрану притиском на одговарајуће типке.

Очекивано, учесници у доби од око 20 година најбрже су дали тачне одговоре. Међутим, како је показала дубока анализа података методама машинског учења, овај учинак темељи се на чињеници да се у тој доби постиже оптимална равнотежа између жеље особе да што пре притисне типку и довољно развијене брзине мозга. Тако су, на пример, особе у доби од 14-16 година показале максималну брзину реакције, али нимало тачних одговора.

Што се тиче брзине обраде информација у мозгу, њен врхунац достиже се око 30. године. Након тога, до 60. године, та је бројка, ако се смањи, врло незнатна, и то без обзира на пол, националност или ступањ образовања, утврдили су истраживачи.

Међутим, прелазак прага од 60 година уопште не значи да ћете нужно почети спорије да мислите, истакао је Краусе. Многи испитаници задржали су менталну будност у пуно старијој доби.

Студију су спровели запослени са Института за психологију Универзитета у Хајделбергу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.