Шта урадити ако је ваш партнер алергичан на кућног љубимца?

Али, има случајева да власник пса или мачке нема апсолутно никакве проблеме у погледу алергије, али се у неком тренутку испостави да љубав власниковог живота, у виду мушкарца или жене, покаже здравствену нетрпељивост према љубимцу свог партнера.

Другим ријечима, један од партнера има алергијску реакцију на протеине у перути, пљувачки или другим излучевинама кућног љубимца у дому у који се недавно уселио и у присуству вољене животиње њихове љубави, очи их сврбе и пеку, глава их боли, нос им цури, кијају, чешају се и лице им отиче, пише Кинсхип.

И тако тек пристигли партнер покаже да има алергију на кућног љубимца свог партнера.

И шта се дешава? Да ли су ове особе осуђене на растанак или се ситуација како-тако може ријешити?

Превентивно заустављање главобоље зване алергија
Многи људи који желе да упознају новог партнера за везу и живот оглашавају на друштвеним мрежама и да су алергични на мачке или псе и понекад заиста жале што нису у стању да живе са кућним љубимцем. Појединци признају да зарад љубави партнера покушавају да превазиђу проблеме које изазива алергија, али су приморани да одустану. Дешава се и да људи морају да се "одљубе" у случају да заволе некога ко у дому има пса или мачку, па љубав мора да "умре" и прије него што отпочне. С друге стране, многи људи са алергијама ипак успију да нађу рјешење свог проблема.

"Све док пас мог момка не почне да ме лиже по ногама, биће у реду", каже једна дјевојка која пати од алергије на псећу пљувачку. У тренуцима кад пас жели да се интензивно дружи са власником, она како каже мало "прошета", или се склони како не би "провоцирала" тегобе. Ипак, алергени који јој сметају остају у кући, на намјештају, поду, па и одјећи њеног партнера и колико год избјегавала директан контакт са љубимце, проблема увијек има.

Алергија партнера у екстремним случајевима не може да се ријеши компромисом. На почетку везе, можете преспавати у стану гдје нема алергена, али кад будете пожељели да живите заједно, на помолу ће бити веома тежак разговор или живот пун проблема и одрицања: или ће алергична особа свакодневно патити од велике нелагоде и непријатности или ће љубимац морати да пронађе нови дом.

Ветеринари и терапеути срећу се са многим људима који покушавају да дођу до рјешења због алергије, наводећи примјер особе алергичне на мачке која је зарад љубави захтијевала да мачка оде из куће, али је партнер подсјећао ту особу да постоји имунотерапија, вакцина и други начини контроле овог проблема, такође у име љубави и чињенице да му је мачка веома важна у животу.

Алергије су компликованије него што изгледају
Већина људи који имају алергије на кућне љубимце алергична је на перут, али има људи алергичних на салвацију и урин кућног љубимца. Како тврде неки истраживачи, поједини пацијенти имају посебну изоловану алергију на протеине из урина паса мужјака који се ствара у њиховој простати, па боље подносе женке!

А познато је и да не постоје хипоалергени пси, јер у домовима гдје живи љубимац увијек постоји иста количина алергијске перути. Може постојати варијабилност унутар расе која ће производити мање перути, али не постоји потпуно хипоалергена раса паса. Неки пси ће се лињати мање од других у оквиру расе, производећи мање перути, а самим тим и мање симптома код алергичних.

Компромисна рјешења у име љубави
Прво рјешење је најтеже, јер може да олакша или погорша проблем, а ријеч је о изложености. Неким људима живот са љубимцем може повећати толеранцију на алергију, али другима континуирано излагање алергенима може да ескалита до бурних реакција и клиничке алергије.

Први кораци за живот алергичних особа у заједничком дому са љубимцем је примјена неких еколошких рјешења, као што су кретање животиње у неким просторијама у дому и забрана уласка псу или мачки у спаваћу собу. Ако сте партнер са алергијом, требало би да перете руке након сваке интеракције са животињом. Осим тога, пожељно је купање љубимца сваке недјеље што би требало да смањи ширење перути. Тепихе треба усисавати једном или два пута недјељно и увести у дом филтрирање ваздуха.

Кад је ријеч о медицинским интервенцијама, многе алергичне особе узимају оралне антихистаминике и користе назалне спрејеве, а постоји и могућност примјене имунотерапије.

Познати су случајеви парова од којих је један алергичан на мачке, а његов партнер ипак жели да задржи мачку, али има и примјера алергичних особа које су зарад љубави кренуле да упражњавају имунолошке третмане против алергија и чак се усудили да набаве још једног љубимца - најчешће је то раса која је близу хипоалергеном статусу. Резиме ове приче је сљедећи: можда ћете морати да се жртвујете због партнера који воли мачку или пса, али ће он с друге стране изаћи у сусрет ограничавајући кретање љубимцу на одређени простор или појачати хигијену у дому, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.