Шта каже наука – да ли сањамо црно-бијело или у боји

ГС
Шта каже наука – да ли сањамо црно-бијело или у боји

Некада се вјеровало да већина људи сања углавном црно-бијело, а сматрало се да је сањање у боји повезано са психолошким проблемима. Наука је од тада разбила те митове.

Иако није неуобичајено да сањамо црно-бијеле снове, многи људи већину времена сањају у боји. Студија из 2017. године показала је да су учесници пријавили боју у скоро 50 процената својих снова, док су црно-бели снови пријављени само у 10 одсто случајева. За 40 посто снова испитаници нису могли да се сете да ли је било боја.

На сневање у сивом спектру или боји делимично утиче старост и време у коме је неко одрастао. Све негде до педесетих година, како показују истраживања, велика већина испитаника је рекла да су само повремено, ретко или никада сањали у боји, што се у то време у научној заједници називало technicolor сновима. Изгледа да се то променило појавом телевизора у боји.

Истраживање из 2008. показало је да су људи старији од 55 година – који су можда одрасли без телевизора у боји – пријављивали да сањају у боји само у око 34 одсто случајева, док су они млађи од 25 година рекли да то чине око 68 посто времена. И старија и млађа старосна група пријавиле су сличне резултате када је реч о заборављања да ли је било боја у њиховим сновима.

Немогућност да се сетимо да ли су нам снови били у боји може указивати на то да наши умови дају приоритет другим аспектима наших снова. „Можда је то питање пажње и памћења“, напомиње психолог др Дирдре Барет, предавач на Харвардској медицинској школи која се бави проучавањем снова и хипнозе, ауторка књиге The Committee of Sleep.

На пример, напомиње Баретова, после вечере у ресторану вероватно се не сећамо које боје је била кошуља конобара. То не значи да је била бела, али просто нисмо приметили и запамтили. У том погледу сматра се да су свет сневања и будности слични, додаје Баретова.

То ће вероватно бити још уочљивије како старимо. Истраживачи су 2011. објавили налазе из две анкете, спроведене у размаку од 16 година, показујући да је око 80 процената учесника млађих од 30 година пријавило боју у својим сновима, али је она пала на око 20 процената до 60. године.

Генерално, присећање садржаја снова, укључујући ниво детаља, опада са годинама, каже др Берет.

Шта још треба да знамо

У сновима најчешће памтимо црну, белу и црвену боју која асоцира на љубав, крв, месо, ватру, наводи Кели Балкли, која се бави истраживањем снова и оснивач је базе података о спавању и сновима у коју је већ унето 40.000 снова.

Баретова напомиње да има појединаца који пријављују да у сновима виде нереалне боје – на пример људе да плавим рукама – или боје које не постоје у реалности.

Боје често имају значај за сањара јер скрећу пажњу на одређени предмет у сну. Такође, неким људима су боје значајније него за друге.

„Снови су веома субјективни и често одражавају живот сањара и њихове свакодневне интеракције. На пример, ако неко ради као сликар, боје у сновима могу имати веће значење у односу на некога ко је помало равнодушан према бојама уопште“, напомиње неуролог др Ети Бен-Симон, научница у Центру за науку о људском спавању на Универзитету Беркли у Калифорнији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана