Седам Сократових смјерница за срећнији живот које сви треба да примјенимо

Сократ је био чувени филозоф античке Грчке, оставио је неизбрисив траг у филозофији својим дубоким идејама, проницљивим учењима и дубоком мудрошћу. Упркос чињеници да није оставио своја писана дјела, његово филозофско наслијеђе је сачувано захваљујући раду његовог ученика Платона и других античких филозофа.

Вјеровао је да филозофија треба да постигне практичне резултате за добробит друштва.

Настојао је да успостави морални систем заснован на људском разуму, а не на теолошким принципима. По њему, човјеков избор зависи од његове жеље за срећом, а крајња мудрост проистиче из познавања самог себе. Дакле, што више човек зна, имаће већу способност да размишља и доноси одлуке које ће га довести до истинске среће.

Поред личног развоја, за срећнији живот потребно је и градити пријатељства јер се тако људи спајају и лакше функционишу. Сократ је и умро поштујући вољу своје заједнице, покушавајући да ојача њену улогу. Његова предавања су увек истицала да сваки човјек посједује одређене врлине које представљају највриједнији дио људског бића и да у животу треба да тежимо проналаску тих врлина.

Ово је седам мудрих Сократових смјерница за живот:

1. О пријатељима

„Ако особа има мало пријатеља, онда има пуно животног искуства.“

Животно искуство је скуп знања и вјештина које је особа добила као резултат својих животних тестова. Ови тестови могу бити различити - лични неуспјеси, професионални проблеми, банкрот, распад веза, итд. Животно искуство нам такође омогућава да боље „видимо“ људе, разумјемо искреност њихових односа, разумјемо мотиве њихових поступака. Сазревши, пажљиво бирамо оне које пуштамо ближе себи, са којима проводимо вријеме, тражећи сличности у интересовањима и увјерењима. Како живимо, наш друштвени круг се природно развија и мјења. У неком тренутку можемо схватити да смо се удаљили од познаника, колега или чак блиских пријатеља. И то је у реду. Уосталом, што више животног искуства, то боље разумјемо људе и теже их је пустити у своје животе. Остају само најближи и најпосвећенији.

2. О здрављу

„Здравље није све, али све без здравља је ништа.“

Здравље је једно од највриједнијих добара у животу човјека. На крају крајева, ако имамо здравље, можемо себи обезбједити све што нам је потребно, радити оно што волимо, уживати у животу и правити планове за будућност. Али здравље није све. На примјер, међусобна љубав и пријатељство су веома важни у животу; без њих живот може изгледати празно и бесциљно. Духовна хармонија, саморазвој и успјех су такође важни. Међутим, упркос важности ових аспеката живота, без здравља они дјелују безначајно. Само кроз здравље можемо уживати у свим осталим животним задовољствима и изабрати свој пут развоја и усавршавања.

3. О проналажењу себе

„Упознајте себе“.

Једна од најпознатијих Сократових фраза је да је главни циљ особе да разумије шта заиста жели. Схватите своје вриједности, своја увјерења, своје омиљене активности. У младости смо често заокупљени материјалним добрима, а спољно одобравање нам је важно. Међутим, како године пролазе, важност самосвјести постаје све очигледнија.

4. О животу

„Новцем се може купити кревет, али не и сан; храна - али не и апетит; лијекови - али не и здравље; слуге - али не и пријатељи; жене – али не и љубав; стан - али не и огњиште; забава - али не и радост; учитељи – али не и ум.“

Наравно, новац и материјална добра доносе утјеху у наше животе. Али, по Сократу, иако могу да задовоље наше основне потребе, они не могу гарантовати миран сан, добро здравље, право пријатељство, смислене људске везе, купити љубав, створити топао дом пун љубави. Важно је не само јурити за новцем, већ се фокусирати на дубље и значајније аспекте људског постојања за истинску самоспознају и срећу.

5. О комуникацији

„Нико није твој непријатељ, нико није твој пријатељ, али свака особа је твој учитељ“

Умјесто да све дијелите на две категорије – непријатеље и пријатеље, са годинама схватате да су и једни и други потребни у вашем животу за нешто. Неко нас подржава, неко издаје, неко вара, а неко неочекивано постаје наш спаситељ. Тек након неког времена можемо схватити зашто су нам у животу били потребни одређени људи.

6. О послу

Више од 90% људи ради не по својој специјалности, већ из потребе. Највјероватније 70 одсто не воли свој посао, већ ради само зато што има читав низ обавеза према дјеци, породици, банкама , па испада зачарани круг. Али, замислите да се сви људи баве оним што им се свиђа – на крају крајева, има оних који желе да буду учитељи, васпитачи, љекари, грађевинари, продавци. Свако би био на свом мјесту, радо ишао на посао, смешкао се својим муштеријама. Рад не би био обавеза, већ извор личног задовољства и унутрашње мотивације. Свијет би био другачији.

7. О срећи

„Човјек не постиже срећу, не зато што је не жели, већ зато што не зна од чега се она састоји.“

Човјек увијек тражи срећу, али је често помјеша са задовољством, што даје краткотрајну радост. Срећа је нешто дубље и трајније што се не може постићи преко ноћи. Састоји се од много фактора и различитих аспеката живота: породице, каријере, пријатељства итд. Многи људи траже срећу у спољашњим околностима као што су новац, престиж, материјално богатство. Али радост ових ствари је привремена. Ако човјек не пронађе срећу у себи и не пронађе смисао, онда ће сва задовољства бити пролазна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.