Психолог открио трик: Како препознати да неко лаже

Одговор лежи у психологији.

„ББЦ“ је радио експеримент који је за намјену имао да интервјуише политичаре: неки су лагали, а неки говорили истину. Телевизијска публика је требало да процијени ко лаже. Но, ниједан није пристао на сарадњу.

Умјесто тога, новинар је „ускочио у помоћ“ и глумио и доброг и лошег полицајца. Наиме, он је интервјуисан два пута и сваки пут је питан о његовом омиљеном филму. Једном је лагао, а једном говорио истину.

– Завршили смо са око 30.000 позива и оно што смо видели је да је јавност радила исто на телевизији као и у лабораторијским експериментима – нису могли да разазнају када је лагао – каже професор психологије Ричард Вајзмен, а преноси Сајнсфокус.

Но, када је транскрипт стављен на радио, могућност публике да препозна лаж драстично се повећала.

– Визуелни знаци су веома контролисани. Како гестикулирамо, осмехујемо се и гледамо, то је под нашом контролом. Када дођете до речи које изговарамо и како их изговарамо, то није нешто о чему много размишљамо. И ту долази до открића. Зато су људи, када смо отклонили визуални део, умели да препознају ко лаже, а ко говори истину – наводи Ричард.

Психолог наводи да је мит да људи који скрећу поглед – лажу.

– То је највећи мит у свету психологије, тестиран безброј пута. Анксиозни људи скрећу поглед, стидљиви људи скрећу поглед, они који забораве нешто па покушавају да се сете, такође то раде. Такво етикетирање је погрешно.

Покрети тијела, како наводи, имају мало назнака у лагању. Кључ увијек лежи у начину причања приче и гласу.

– Тражите оклевања, већу дистанцу између краја питања и почетка одговора, недостатак детаља. Лагање је когнитивно тешко. У лажи, морате размислити о томе шта особа зна, шта ћe се уклопити у причу, шта сте већ рекли. Такве ствари оптерећују нечији ум, а глас и ток приче то увек одају – објашњава Вајзмен, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.