Прву главну улогу "тетка из Босанске Крупе" добила је на картама: Редитељу је узела све паре VIDEO

Рођена је у Сарајеву 1935. године у породици Расима и Абиде Соколовић, а 4. марта је обиљежена годишњица њене смрти. Семка је преминула 2008. године у Загребу од посљедица можданог удара, у 72. години живота.

Поред позоришних улога остварила је запажене улоге и у филмовима и телевизијским серијама, прву улогу на филму је имала 1956. године, у филмској драми "У мрежи" редитеља Бојана Ступице, затим игра у многим југословенским и хрватским остварењима.

Запажене роле остварила је у телевизијским серијама "Куда иду дивље свиње", "У регистратури", "Вело мисто" и филму "Мајстори, мајстори", а једну од посљедњих улога играла је у популарној серији "Битанге и принцезе".

Поријекло

Занимљиво је да је Семкина породица вуче поријекло од легендарног Мехмед-паше Соколовића, те да јој је и деда био бег. Расим Соколовић био је финансијски инспектор, а преминуо је када је Семки било три године. Одрастала је уз сестру Бадему и мајку Абиду.

Занимљива биографија

Током средњошколског периода Семка ће се бавити мачевањем, али ће од овог спорта морати одустати због повреде. Међутим остаће јој љубав за спорт, од шаха преко фудбала до веслања. Осим успјеха у бриџу остварила је успјехе и у игрању шаха, јер је осам пута освајала наслов шаховске првакиње Хрватске.

У Сарајеву је похађала глумачку школу. Након положене велике матуре (1953.) одлучила је да се окуша на пријемном испиту глумачке академије. Импресионирала је др. Бранка Гавеллу, постала његов асистент и запослила се у Загребачком драмском театру (послије преименовано по великом режисеру).

Била је мајстор великих сцена. Својим неријетко отреситим, строгим наступом у неколико минута или секунди би се усекла гледаоцу у памћење, чак јаче него неки главни глумци. У комедији Рајка Грлића "У раљама живота" играла је тетку из Босанске Крупе тако сочно да су и публика и критичари зажалили што око ње није изграђен цио филм.

За прве важне улоге захвална је Фадилу Хаџићу, који је у њој препознао вријсну карактерну глумицу. Остварила је врхунске роле у “Службеном положају”, “Другој страни медаље”, “Протесту” и “Дивљим анђелима” и полако стасала у југословенску Телму Ритер. Пригрлили су је и режисери нове генерације, најприје Горан Марковић, који јој је у филму “Мајстори, мајстори” поверио прву велику филмску улогу.

Улогу добила картањем

Редитељ и сценариста овог остварења присјетио се како је Семки Соколовић Берток дао прву главну улогу у каријери.

- Семку сам извукао из анонимности. Годину дана пре почетка снимања био сам у Дубровнику на летовању и играли смо преферанс. Она је дошла и све нам паре узела. После сам схватио да је Семка шаховски мајстор и коцкар. На крају сам сазнао да је и глумица и довео је на филм - испричао је Горан Марковић.

Коцкар

Иако је важила за изузетно талентованог коцкара, себе је сматрала такмичерем.

- Ја сам више такмичар неголи коцкар. Ја и коцку, праву коцку, истинску, дословну схватам такође као неко такмичење. И кад играм карте за новац, не мислим колико ћу га изгубити. Једноставно, мислим хоћу ли уопште добити или изгубити. Можда би био коцкарски да сам рођена у другачијим условима, да сам имала много новца и да сам могла ићи по свијету коцкати се.

Можда бих то изабрала, обзиром на мој дух, али будући да то није тако, ограничила сам се да то стварно буде такмичење у животу. Мислим да то није ништа лоше, да из тога може само нешто добро да се изроди - говорила је Семка у интервјуу за Студио 1985. године.

Новинар је том приликом упитао да ли је истина да је тражила да је сахране са картама, на шта је она потврдно одговорила уз осмијех.

- Јесам, можда се и ондје нађе неко ко ће играти карте. То сам заиста рекла и остајем при томе, јер је то један од мојих великих хобија - рекла је глумица.

Познији живот

Током осамдесетих је постала пуно важнија филмска глумица него што је била претходних деценија, а откриле су је и телевизијске серије, па се ни након пензије у “Гавелли” више није могла пожалити на незапосленост (шјора Сена у “Бољем животу” посебно драга широј домаћој публици). А и након распада Југославије редовно су јој стизале понуде из Сарајева, Београда и Љубљане.

Свој радни вијек је провела у Драмском казалишту Гавелла гдје је глумила од 1957. године до пензије четири деценије касније, али на прославу 50 година позоришта није позвана.

Преминула је 4. марта 2008. године у Загребу од посљедица можданог удара. Сахрањена је шест дана касније на загребачком гробљу Мирогоју, преноси Курур.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.