Проглашен мртвим а жив – како се деси таква грешка
Недавно су се у медијима појавиле вијести о томе како су две жене проглашене мртвим, да би се у погребном предузећу установило да су још живе. Доктор Стивен Хјуз, професор Универзитета Англија Раскин, објашњава како се може догодити да неко грешком буде проглашен за покојника.
Једна осамдесетдвогодишња станарка старачког дома у Њујорку проглашена је мртвом, а три сата касније у погребном предузећу је утврђено да дише. Ово је услиједило након сличног инцидента у Ајови, када је особље погребног завода установило да се шездесетшестогодишња жена затворена у торбу за транспорт покојника бори за ваздух.
На срећу, професор Хјуз наглашава да су овакви случајеви веома ријетки, али страх да ће нас неко грешком прогласити за покојника има дугу историју, о чему свједочи и древни поморски обичај.
Наиме, док би пришивали платнени покров за мртвог морнара, последњи убод иглом је провлачен кроз нос покојника. Претпостављало се да је провлачење игле кроз нос довољно снажан стимуланс да се пробуди било који морнар за случај да је још увек жив. Срећом, процедута утврђивање да је неко преминуо данас је много мање брутална, преноси РТС.
Одсуство откуцаја срца и дисања током одређеног временског периода, фиксиране, проширене зенице и нереаговање на било који стимулус треба да значи да је особа преминула. Сви лекари су научени како се то ради и сви су свесни својих дужности.
Нажалост, било је случајева да је смрт потврђена овом процедуром, али је пацијент након тога показивао знаке живота.
Професор наводи да је током своје љекарске праксе био у прилици да присуствује сличном инциденту. Један његов колега је прогласио да је старија жена преминула, али је недуго затим она поново почела да дише и пулс јој се накратко вратио.
У једном другом упечатљивом инциденту, жена са епилепсијом је узела превелику дозу барбитурата. Прегледао ју је лекар опште праксе и потврдио да је преминула. Али по доласку у мртвачницу, жени је почела да се трза једна нога што је изазвало праву пометњу. Срећом, поменута жена се касније опоравила и преживела.
Пропуст љекара да правилно спроведе процедуру потврде смрти може да објасни неке од оваквих инцидената. Површан преглед уморног и расејаног лекара лако може да доведе до тога да не чује срчане тонове и не примети плитке и ријетке удисаје. Зато би лекари требало да буду крајње темељни у оваквим ситуацијама, међутим, додаје професор, поједини лијекови им често отежавају овај задатак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
