Плакање је љековито - зашто мушкарци плачу мање од жена

ГС
Foto: Илустрација

Проф. др Александра Ђурић, психотерапеуткиња рекла је за РТС да плакање није знак слабости, то је природна реакција.

Када имамо модерно друштво које то тумачи као слабост онда сви потискујемо тугу и долази до депресије и анксиозности, навела је Ђурићева.

У Шпанији је прошле године скоро 4.000 људи извршило самоубиство и то је други најчешћи узрок смрти у тој земљи. Послије низа консултација са најеминентнијим психијатрима и психолозима, настала је оригинална и изгледа, за сада, дјелотворна идеја!

У центру Мадрида отворена је "Ла Ђорериа" - односно соба за плакање, у склопу пројекта чији је циљ да истакне важност менталног здравља и оконча стигму због одласка код психолога што је табу тема у многим друштвима.

"Уђи и плачи", пише на једном од знакова у овом посебно осмишљеном простору, а на другом:"И ја сам анксиозан".

Мадриђани су се одазвали позиву. У почетку резервисано, а сада већ без предрасуда, радо посјећују ову собу, међусобно комуницирају, размењују искуства, друже се и са много хвале говоре о својој "Ла Ђорерији". Када треба без устручавања заплакати? Колико је то ослобађајуће за наш ум и организам? 

Проф. др Александра Ђурић, психотерапеуткиња оцјењује собу за плакање као сјајну иницијативу и сматра да је то одговор на савремено друштво.

"Сузе су ок, оне нису знак слабости, то је природна реакција. Када имамо модерно друштво које то тумачи као слабост онда сви потискујемо тугу и долази до депресије и анксиозности", навела је Ђурићева.

Према њеним ријечима, фаворизује се одређени тип понашања, екстравертне личности, све друго се сматра као слабост, међутим, како каже потребна је изузетна снага да се суочимо са емоцијама.

"Важно је да имамо социјалну подршку, да нас неко разуме и неосуђује. Ако имамо групу људи који се повезују на тај начин то може бити катарзично", навела је психотерапеуткиња.

Али, напомиње, плакање није увијек ослобађајуће.

"Тачно је да плакање ослобађа од стреса, умањи се и физичка бол, то је наука доказала. Поред катарзе битно је да се у том тренутку интегришемо и искористимо прилику да сагледамо оно што се дешава и рјешимо проблем", истакла је Ђурићева.

Навела је да се током плакања смањује срчани пулс, луче се хормони попут окситоцина, који утичу да се боље осећамо, тако да плакање може бити и физиолошки и психолошки љековито.

Одговарајући на питање зашто мушкарци мање плачу, Ђурићева каже да постоје многи узроци за то - један од разлога је више тестостерона код мушкараца утиче да се смањи потреба за плакањем код њих. Други разлог је, каже, и дужина сузних канала, који су знатно дужи код мушкараца него код жена.

Као још један од разлога зашто мушкарци мање плачу, навела је и друштвене односе у патријахалним друштвима гдје се дечаци уче да не плачу, па тај модел преузимају мушкарци. Ђурићева је рекла да до пубертета и дјечаци и девојчице подједнако плачу.

"Психотерапија је безбједно место гдје особа може да се суочи са својим емоцијама", закључила је психотерапеуткиња Ђурић.

 

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана