Пет најтежих ствари са којима се суочава сваки родитељ

1. Како бити родитељ дјетету које имате, а не дјетету које бисте жељели да имате

Често покушавамо да одгајамо своју дјецу на основу онога што мислимо да би требало да буду уместо онога што јесу. Тешко је и исцрпљујуће гајити хиперактивно дијете или пркосног и непријатељски расположеног тинејџера који не поштује никакав ауторитет. Или једноставно имати дијете које се потпуно разликује од вас. Покушај да се помире са том чињеницом за родитеље је стална и исцрпљујућа битка.

Тешко им је да прихвате када схвате да им дијете није онакво какво су мислили да ће бити и када схвате да ће морати да одустану од одређених снова које су имали у погледу будућности свога дјетета, када увиде да неће кренути путем којим су прижељкивали да крене.

Истинско прихватање једна је од најмоћнијих ствари које родитељ може дати свом дјетету. Што је још важније, када родитељи прихвате своје дијете такво какво јесте, оно може постати боље.

2. Како допустити дјетету да се суочи са посљедицама својих поступака

Генерално, није добра идеја када покушавате да заштитите дијете да не искуси посљедице својих поступака. Како да дијете учи из својих лоших избора, ако родитељи отклоне природне посљедице тих избора?

Људи уче из покушаја и погрешака, и то је често најбољи начин учења. Посао родитеља је да помогну својој дјеци у тешким тренуцима, али није њихов посао да носе сав терет умјесто њих. То значи да је нужно допустити да дијете осјети бол и разочарање.

Родитељи могу помоћи дјетету тако што ће разговарати о проблему и дати му до знања да су ту за њега јер га воле, то јест да му пруже једну од најважнијих ствари које родитељ може дати.

3. Како се суочити са осудом, срамотом и кривицом

Ако имају дијете које се непристојно понаша и прави разне ексцесе – има испаде бијеса, виче, не слуша или досађује и псује – вјероватно су се суочили са „оним” погледом, што од пријатеља, што од странаца. Погледом који их пита: „Шта није у реду с вама? Зашто не предузмете нешто у вези са понашањем свог дјетета?!”

Тај поглед чини да се осјећају као ужасни родитељи, чак и ако знају да чине све што умију како би што боље одгајали своје дијете. Али истина је да ће о томе суд дати други – таква је људска природа.

У оваквим ситуацијама природно је да родитељи брину да ли ће их дијете разочарати или осрамотити. Такође је природно да брину о томе како ће други реаговати на лоше понашање њиховог дјетета и окривити их.

4. Поднијети када вам дијете каже „Мрзим те!“

Једна од најтежих ствари са којима се родитељи суочавају је када су дјеца безобразна, непристојна и не поштују их. Данас ваш десетогодишњак воли да се дружи са вама, а већ сљедећег виче „мрзим те“ и одбија да било куда оде са вама.

„Мрзим те“ има моћ да сваког родитеља доведе до суза или бијеса. То их тера да се преиспитују гдје су погријешили. Дјеца знају да ово паралише родитеље током свађе, због чега и користе ту тактику како би добили оно што желе.

У тим ситуацијама, ма колико да је тешко, родитељи морају покушати да не персонализују понашање дјетета, чак ни када им каже да их мрзи. Јер када то доживе као увреду, веома је тешко да остану објективни и реагују на прави начин.

5. Пустити их да одрасту

Колико год је болно прихватити ту чињеницу, дјеца јесу рођена да у неком тренутку оду од родитеља. Наравно да је болно и збуњујуће за родитеље када схвате да је њихов посао да брину о дјеци док се она полако одвајају од њих и постају независна.

Што су дјеца старија, родитељи морају полако да се повлаче и покушају да буду тренери и учитељи и пусте их да почну да играју животну игру. Родитељи воле и своју одраслу дјецу, али морају да им дају простор за учење, простор за покушаје и грешке.

Дјеца им вјероватно неће захвалити што су их пустили да се сама боре и трпе посљедице, али ће када одрасту признати да су им поуке, савјети или ограничења помогли у животу, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.