Ово је српска глумица са најсуровијом и најболнијом животном причом

Живана Жанка Стокић (1887 - 1947) рођена је у Раброву. Отац Богосав је био скроман човјек, а мајка Јулка је рано остала удовица, па се преудала за свештеника Александра Николајевича. Жанкино одрастање није протицало идилично, а са 14 година већ су је удали за једног зајечарског абаџију.

У оно вријеме у Зајечар су долазиле разне позоришне трупе, а она је са једном од њих, трупом Љубомира Рајчића - побјегла. Први "уметнички" задатак у трупи за Жанку је био - прање веша. Убрзо ју је муж батинама вратио кући, али је она поново побјегла и тада је у заштиту узима глумац Аца Гавриловић, за кога се говорило да јој је касније постао велика љубав.

Када се премијерно појавила као глумица у улози Терезе, у представи "Брачне ноћи" 1902. године, како је остало забиљежено и у књизи Петра Волка "Жанка Стокић", одмах је освојила публику. Након распада трупе, са неколицином колега кренула је пут војвођанских, славонских и босанских вароши. У Вараждину је 1907. играла удовицу у представи "Нада", а била је то њена прва драмска улога. Удала се по други пут годину дана касније и о том браку је говорила да је био из љубави, али и да се завршио са болним успоменама...

Прекретницу у њеној каријери доноси гостовање у Београду августа 1911, када ју је запазио Милан Грол, знаменита личност овдашње културе и позоришног живота, а само мјесец дана касније бива примљена у Народно позориште у Београду, гдје убрзо игра у представама "Фигарова женидба", "Сирано де Бержерак", "Родољупци"...

Као већ чувена глумица, пишу хроничари, 7. марта 1929, за свој јубилеј - четврт века уметничког рада - од десет часова ујутро примала је честитке и поклоне у скадарлијској кафани "Два јелена". Предато јој је и 160.000 динара у готовом новцу, што је са приходом од представе премашило своту од 260.000 динара, а тим новцем је купила кућу на Топчидерском брду.

Држава Србија и Црна Гора је штампала поштанске маркице са њеним ликом и 2003. на предлог Мире Ступице установљена је награда "Жанка Стокић" чији су лауреати наше велике глумице: Милена Дравић, Цеца Бојковић, Мира Бањац, Дара Џокић и друге.

Праизведба данас култног комада Бранислава Нушића "Госпођа министарка" била је 25. маја 1929. у режији Витомира Богића. Сматра се да је славни комедиограф овај комад писао баш за Жанку, што неки оспоравају. У сваком случају, представа је доживела велики успех, до 1941. изведена је више од 200 пута, гостовала у Прагу, Будимпешти, Бечу, Варшави, Кракову... Имала је, наравно, Жанка Стокић и других култних и чувених улога...

Под немачком окупацијом (1941-1945) у Београду су ницала многобројна, претежно хумористичка позоришта свакодневно увесељавајући, по писању Недићевих медија, хиљаде посетилаца. Најпопуларније позориште је било "Централа за хумор". Велике звезде тих сцена, као и веселих радио емисија, биле су Жанка Стокић, Блаженка Каталинић, Софија Перић-Нешић...

После ослобођења, Жанка Стокић је изведена пред Суд части 3. фебруара 1945. Народни тужилац је био Милош Јовановић, а Жанка није имала браниоца.

Славна глумица је за вријеме саслушања пред судом између осталог објашњавала да је тежак дијабетичар, да до инсулина није могла да дође због несташице лекова, те да јој је новац био потребан да га набави на црном тржишту... Осуђена је на осам година губитка националне части, а казна је била и друштвенокористан рад те јој је одређено да чисти улице.

У молби за помиловање, две године касније, навела је да је током рата крила у свом стану Кочу Поповића, Самуила Пијаде, породицу Флоре. Указивала је и на сведоке, а на крају замолила допуштење да се врати уметничком животу да не би "живела од туђе милостиње". Министар правосуђа Србије Душан Братић предложио је да се казна смањи, истичући да је "оптужена већ годинама безопасна по друштво".

У љето 1947. године посјетио ју је Миливоје Живановић и рекао да јој је све опроштено. Претходно добивши потребне сагласности надлежних, долазио је и Бојан Ступица у намери да Жанку ангажује у тада новом Југословенском драмском позоришту. Међутим, умрла је само три дана касније. Сахрањена је на Топчидерском гробљу, уз песму по њеној жељи "Ој, Мораво".

Споменик јој није подигла ни држава, ни позориште, већ служавка с натписом: "Својој племенитој газдарици Жанки подижем овај споменик, благодарна Магда."

Пожаревачки одбор Лиге за заштиту приватне својине и људских права је у октобру 2006. године поднио захтјев за рехабилитацију Жанке Стокић, а том захтјеву се придружило и Народно позориште Београд. Одлуком Окружног суда у Београду Жанка Стокић је рехабилитована 3. марта 2009. године. Суд је утврдио да је Жанка Стокић у вријеме почетка Другог свјетског рата била чланица Народног позоришта у Београду, да није била политички активна и да је изречена казна заснована на политичким и идеолошким разлозима, преноси СрбијаДанас

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.