Ово је најтрагичнија љубавна прича СФРЈ: Чувена пjевачица и дан данас му пише писма
Увијек су причали да су се срели, погледали и више се нису раздвајали. Јосипа Лисац и Карло Метикош. И три деценије након његове смрти, сваки Јосипин концерт посвећен је њему и њиховој љубави, која је, каже, и даље жива.
– Не волим ријеч "сјећање", јер ја све наше заједничке тренутке, слике и стања носим у себи стално. И не само што су они у мени, ја их преносим даље… А наша љубав још је ту и њена присутност стално ме оплемењује - рекла је једном приликом Јосипа.
Њена и Карлова прича почела је 1971. године. Он је до тад градио свјетску каријеру под именом Мет Колинс, наступао по цијелом свијету, имао армију обожаватељки и иза себе око 20 вјеридби са грофицама, манекенкама, стјуардесама... Она је тек освајала пажњу као прва права југословенска рокенрол дива.
Мада су били животни партнери, Јосипа и Карло се никад нису вјенчали.
- Зато што се у браку губи идентитет, не бих могла да поднесем да ме ико назове својом женом... за Карла никад нисам била његова жена, само Јосипа - објаснила је својевремено за "Стори".
- Кад сам се вратио у Загреб, схватио сам да се музичка сцена промјенила. Дошли су други људи, група је било кô гљива послије кише, уопште нисам знао ко, шта... Али некако сам се утопио у ту колотечину, имао гаже и једном отишао у Петрињу, срео Јосипу Лисац, наши погледи су се срели - кô у причи - и од онда се више нисмо растајали. Од 1971. године. (...) Био сам одушевљен и њеним пјевањем и начином на који се понашала... Онда сам се до ушију заљубио и так'... Из Петриње смо аутобусом кренули за Загреб, сјео сам поред ње, испуштао своје позитивне вибрације и ту смо се мало упознавали. Јосипа ми је доцније признала да је, као клинка, ишла да види гдје станујем јер су јој погрешно рекли да живим у Улици Моше Пијаде. Возила се трамвајем и гледала у нечији прозор, мислећи да је мој! Прва плоча коју је Јосипа у животу купила била је - плоча Мата Kолинса! Судбина... - испричао је Метикош својевремено.
Та судбинска љубав овjековечена је сад већ легендарним албумом "Дневник једне љубави" из 1973.
Јосипа је причала како је њихова љубав била тако велика да никад у бijесу нису изговорили једно другом ружну рijеч.
- Никада нисмо разговарали онако монструозно како ја данас чујем људе да разговарају. Никада нисмо једно другоме опсовали или залупили вратима. Што смо имали да кажемо, рекли бисмо одмах, нисмо остављали за касније. Све смо рjешавали разговором. Кад би неко од нас био индиспониран или под стресом, други би га дизао, тако смо се измиjењивали и функционисали - рекла је пjевачица.
Карло је преминуо 1991. године, Јосипа га још није пребољела, и своју тугу носи као знамење, оживљавајући је заједно са љубављу у сваком писму, свакој пјесми и на сваком концерту.
Након ове бајковите љубавне приче Јосипина љубав се није угасила оног децембра 1991. године, када је Карло преминуо од посљедица инфаркта. Она и данас, скоро три деценије касније, сваки концерт посвећује њему и пева за њега, преноси Еспресо
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
