Отац Глигорије открио: Да ли се у православљу пали свијећа за кућног љубимца
БЕОГРАД - То није питање о љубимцима него о нама људима... Шта доживљавамо... Ако ме питате о хришћанству и православљу и православној цркви , оно што је сигурно јесте да не постоји такав вид старања за наше кућне љубимце него да је наша перцепција о животињама потпуно промењена и да такви пориви потичу из тога.
Овако каже отац Глигорије на питање послије ког је на трен застао у невјерици, па дубоко уздахнуо а које је гласило смије ли православни вјерник упалити свијећу за душу свог угинулог кућног љубимца.
Он каже и сљедеће:
"Људи долазе у цркву, питају ме шта могу да урадим за свог кућног љубимца... Они који за себе кажу да су правосалвни хришћани, знали би да је то потпуно неспојиво с оним шта животиња представља у целокупној творевини и начину на којима нам је дато да се бринемо о њима... Та врста молитве постхумне не постоји за животиње и то не зато што је неко некада био задрт него због саме логике читаве творевине и праве бриге за животиње. Питање је зашто уопште имамо потребу да радимо нешто што нашим љубимцима не треба уместо да изражавамо праву бригу о њима... То није права брига", вели отац Глигорије објашњавајући саме постулате хришћанства а у њему и православља.
"Дивно је што постоји простор на ком животиње након нестанка с лица земље могу да се склоне, да то буде организовано. Верски обреди и паљење свећа за животиње у неким другим религијама можда постоје, али у православном хришћанству не постоје. Не зато што је неко то забранио него зато што то нема логику старања о њима. Животиња је саставни део човековог постојања и брига о њима је брига о нашој планети али молитва за животињу после смрти...", објашњава парох.
Он је потом све поближе објаснио овако:
"Ми смо животињама укинули функционалност и смештамо их да буду кућни љубимци, дајемо им крштена имена, што се први пут дешава у нашем времену, цео приступ је о нама самима и није поента у нашем псу или мачки ког бесконачно волимо и видимо да пати, страда, тужан је или срећан али му често дајемо оне вредности које ми схватамо као патњу или радост", вели отац а онда је причом из свог живота објаснио суштину.
"На парохији сам имао белгијског овчара ког су држали у кавезу... Диван пас, дуго је поживео.... И стално... долазећи дуго сам га гледао и стално се питао да ли је он стварно срећан или су само срећни власници што имају тако лепог пса... Моје кључно питање је да ли је псу потребна таква врста бриге...у смислу слављења рођендана, гардеробе, смешних наочара... ципелице чак имају смисла и не звуче лудо јер се зими улице посипају сољу..."
" Хвала Богу, што би рекли", реаговао је отац Григорије на резултате анкете у којој је 81 одсто грађана било против вјерских обреда за све.
Отац Григорије познат је широј јавности. Он је свештеник који исповеда затворенике а једном приликом је за медије казао да је и у затвору и на слободи човек створен по слици Божјој, те да сви, па и они који су починили најтеже злочине, морају да имају прилику за опрост, преноси Курир са ТВ Прва.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
