Осјећање да смо несрећни може нас учинити старијим него што јесмо

Недавни покушај дораде алгоритма је додао психолошке факторе у скуп разних фактора и направио нека интригантна предвиђања. Иницијални тестови сугеришу да би утицај менталног здравља понекад могао бити већи од утицаја физичких болести и навика, укључујући пушење.

Само зато што је двоје људи рођено исте године, не мора да значи да ће бити подједнако здрави.

Мјерењем одређених аспеката физичког здравља особе, попут микробиома цријева или маркера упале у крви, истраживачи се надају да ће једног дана предвидјети колико је неко „млад” или „стар” у биолошким годинама, које се разликују од оних реалних, календарских. 

Ако је прогноза тачна, то би могло помоћи стручњацима да схвате зашто неко стари брже од других, и који фактори начина живота доприносе том процесу старења. 

Али постоји кључна компонента људског здравља која је недостајала у претходним покушајима прављења овог сата: наше ментално и емоционално стање. 

Године 2021, деценијама дуга студија спроведена међу 2,3 милиона Новозеланђана пронашла је снажну везу између менталних поремећаја и појаве физичке болести и смрти. 

Друга студија обављена исте године открила је да је историја проблема менталног здравља повезана са убрзаним старењем у средњим годинама. Штавише, овај ефекат старења се десио много година прије него што се појаве друге болести повезане са старењем. 

Имајући на уму ове налазе, истраживачи у Сједињеним Државама и Хонгконгу направили су компјутерски алгоритам за креирање новог сата за реално старење који укључује неколико фактора психолошког здравља и биомаркере из крви. 

Они су испробавали тај алгоритам на подацима код скоро 5.000 здравих одраслих особа у скупу података кинеске студије о здрављу и пензионисању, који укључује учеснике од 45 или више година, а затим су га тестирали на подацима од још 7.000 људи.

Ово је први пут да су истраживачи тестирали сат за старење искључиво на тако великом узорку људи из Кине (већина студија се ради на западним популацијама), а такође је међу првима који су укључили факторе менталног здравља.

На крају, аутори су открили да психолошки фактори, као што је осјећање незадовољства или усамљености, додају до 1,65 година биолошкој старости особе. Ефекат је превазишао друге индивидуалне демографске карактеристике, укључујући пол, животни простор, брачни статус и пушачки статус.

„Закључујемо да психолошку компоненту не треба занемарити у студијама старења због њеног значајног утицаја на биолошку старост”, пишу аутори.

Тестирање „сата” на болесним особама

„Дип лонџевити” – јавна компанија која улаже у развој сатова који праве праву разлику међу вршњацима и дају исправно стање здравља организма невезано за године старости – финансирала је студију.

Најновији алгоритам осим наведених, укључује и физичке информације о 16 крвних фактора – укључујући ниво холестерола – као индекст тјелесне масе, обим струка, крвни притисак...

Подаци о психолошком стању учесника били су засновани на осам осећања: узнемиреност, усамљеност, незадовољство, нефокусираност, немир, депресија, безнадеђе и страх.

Када је сат тестиран на болесним особама, укључујући оне који живе с раком, срчаним обољењима, болестима јетре, плућним болестима или можданим ударом, тачно је дао податке са су ти људи старији од оних из контролне групе, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.