Његова смрт остала мистерија: Трагичан крај српског пјесника који је пронађен мртав у 27. години

Имао је само 27 година, а његова смрт и данас остаје мистерија. Мајка Бранка Миљковића имала сумње по том питању, а ево зашто га је сахранила са откривеним лицем.

Иако су званични извјештаји смрт Бранка Миљковића прогласили самоубиством, постојали су бројни докази који су сугерисали могућност убиства од стране хрватских националиста. До данас, мистерија око његове смрти остаје нерјешена.

Двије недјеље прије трагедије, Миљковић је послао последње писмо београдском књижевном критичару Петру Џаџићу. Ово писмо је изазвало спекулације да је мотив за његово наводно самоубиство могла бити љубавна туга, што оставља много простора за размишљање о позадини његове смрти.

Последње писмо Бранка Миљковића

Драги пријатељу,

Не знам зашто, али желим да ти објасним суштину свог пораза од кога се никада више нећу опоравити. Прије свега мораш знати да моја несрећа није пуки љубавни јад. Или, тачније речено, јесте то, ако се та моја љубав схвати као ерос у спинозистичком смислу.

Та жена није била тек моја љубавница. Она је била прва и основна потреба мог духа. Она је била и моја духовна заштита и заклон. Она је била за мене заштитни омотач од метафизичке студени. Без Ње ја сам потпуно и директно изложен космичкој бесмислици и ноћи. Моја усамљеност је сада апсолутна.

За мене не постоји област чистог важења и певања. Сад моје песме траже моју главу. Више нема ко да ме са њима помири. То је само Она знала. А није знала да зна. Поред ње најопасније мисли претварале су се у дивне и безазлене метафоре. Сада је све то подивљало и бесомучно кидише на мене.

Када бих само могао побјећи од онога што сам рекао! Живим у ужасном страху. Бојим се да говорим, да пишем. Свака ме ријеч може убити. Ја сам највећи део својих пјесама написао прије него сам Њу заволео, али тек са Њом ја сам постао пјесник, то јест онај који није угрожен оним о чему пева, који има један повлашћен положај у односу на оно што казује. Сада моја поезија губи сваку вриједност и извргава се у мог најжешћег непријатеља.

Можда бих ја постао прави пјесник да је та дивна Жена остала крај мене. Овако, ја сам онај што се играо ватром и изгорео. Пораз не може бити победа ма колико велики био. Изгубивши њу ја сам изгубио и своју снагу, и свој дар. Ја више не умем да пишем. Остала је само несрећа од које се ништа друго не може направити осим нове несреће.

Сјећаш ли се, драги пријатељу, да сам ја написао стих “Један несрећан човек не може бити пјесник”. Тек сада видим колико је то тачно.

Ја ћу покушати да живим и даље, мада сам више мртав од свих мртваца заједно. Али ова ужасна патња је последњи остатак онога што је у мени људско. Ако њу наџивим не очекујте од мене ништа добро. Али ја не верујем да ћу је наџивети.

Жели ти све најбоље Бранко

П.С. Ако желиш да ми пишеш, пиши ми о Њој. Било шта. Не у вези са мном. Шта једе, како спава, да ли има назеб итд.; ти све то можеш знати. Свака ситница која се на Њу односи за мене је од непроцењиве вредности. Ако престанем да мислим о њој почећу да мислим о смрти.

Поноћ је. Довиђења.

Бранко, Бјанкинијева 11, Загреб

Мајка га сахранила тако да сви виде

Међутим, најближи чланови породице Миљковића су сумњали у веродостојност његовог наводног самоубиства и аутентичност писма. Мајка Бранка Миљковића је реаговала на ово писмо изразивши сумњу у искреност његовог садржаја.

"Љубитељи Бранкове поезије су преварени", написала је, оптужујући критичара Џаџића за објављивање преписке без њиховог одобрења. Изразила је уверење да се њен син никада не би убио због једне жене, чак и ако га је изневерила, јер је волео живот и имао избор. Тврдила је да су они који су познавали Бранка тврдили да је писмо намерно писано како би постигло емотивни ефекат код приматеља, а не као исказ истинске љубави. Додала је да је Бранко пред неколико познаника саставио писмо у стилу заљубљеника романтичарске школе, подсмевајући се вештачкој романтичној атмосфери која је створена.

Мајка је свог сина сахранила у ковчегу са стаклом, а на Твитеру постоји ова фотографија.

"Вјероватно не знате да је мајка Бранка Миљковића свог прелепог младог сина изложила и сахранила у ковчегу са стаклом. Ем љепотан, ем да сви виде да око врата није имао трагове дављења, конопца, изражавајући тада на једини могући начин, показно, сумњу у званичну верзију синовљеве", пише у опису.

Na današnji dan 1961. - Umro je Branko Miljković, književnik. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. pic.twitter.com/odatOjaVk1

— RobertRobi (@Robertdreco) February 12, 2024

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.