Ново срце добио прије 15 мјесеци, а сад припрема свадбу: Никола позивницу послао свима са Клинике

Никола Поповић, који је оперисан прије 15 месеци, спрема се за свадбу, а једна млада мајка и двадесеттрогодишњи Милош такође су недавно добили ново срце.

Никола Поповић је рођен у Горњем Матејевцу код Ниша. Са само 20 добровољно је одслужио војску. Одмах је пожелио да „пређе у професионалце“, али му се прилика пружила тек двије године потом. Пријавио се на конкурс отворен 2017. и ту га је сачекао живот.

На љекарском прегледу, обавезном за будућег војника, нешто није било како треба. Рендген је показао увећано срце, а после даљих испитивања примљен је у КЦ Ниш. Одатле је упућен у Београд, гдје је добио дијагнозу. Речено му је да има кардиомиопатију, да постоје лијекови који ће га одржавати, али да је трансплантација извјесна. Тада је имао 22. То је уједно ставило тачку на његово војевање, преноси АТВ.

Већ 2018. постао је редован пацијент у Београду. Те исте године уграђен му је дефибрилатор.

„То је апарат који је служио да ме оживи електрошоком ако срце изненадно стане“, испричао је Никола својевремено у разговору за Телеграф.

До стављања на листу за трансплантацију, на којој је био двије и по године, уградили су му још један апарат. Каже да је био у фази испитивања, те да је њиме дословно окушао срећу.

А онда је дошло и ишчекивање. Почела је епидемија корона вируса, трансплантације су стављене на чекање, а његово стање се погоршавало. Почео је често да долази на контроле, на којима су му пунктирали нагомилану течност. Каже и да никада раније није помислио да је болестан. Примјетио је да се замара када трчи, али је закључио да је то ствар кондиције.

Љекари нису нашли узрок његовог проблема, али су нашли рјешење. Ипак, прије него што је светло на крају тунела засијало, на његове очи падао је мрак.

„У једном тренутку пет, шест дана прије позива за трансплантацију, толико ми је било тешко и толико ми се погоршало стање да нисам могао да трпим. Она ми никада није замјерала нити приговарала, изузетно ме много разумјела и помагала, међутим, мени је буквално дошло... Ако ја већ морам да се носим са свим тим... Толико је добра била према мени да не заслужује такав живот. Нисмо се чак ни посвађали“, говорио нам је тада о одлуци коју је донио.

Прије тога испричао нам је да има помоћ породице, али и вјереницу, која му је највећа подршка.

„Кад год сам се осјећао лоше и кад су ми долазила депресивна стања, она ме вадила из тога. Била је уз мене, можда чак и вјеровала више од мене да ћу се извући. Заједно смо четири и по године“, описао је њу и оно што имају.

Тридесетогодишња Александра из Прокупља ново срце добила је прије пет дана. До порођаја била је здрава жена, а онда је почела брзо да се замара, да се „бори за ваздух“.

Услиједили су прегледи, анализе и дијагноза – срчана слабост. Једини спас била је трансплантација срца, а док је чекала орган, пет година била је прикључена на срчану пумпу. Онда је услиједио позив са клинике.

„Размишљала сам о дјетету, породици, мужу, родитељима... И о тим људима који су дали пристанак, коју су храброст имали да дају у тој својој муци пристанак. И захваљујем им се у своје име и у име свих трансплантираних што су рекли то 'да' које је нама спасило животе, и једну мајку сада враћа кући“, нагласила је Александра Стојановић.

У посебној просторији интензивне неге Клинике за трансплантацију срца, успјешно се опоравља и двадесеттрогодишњи Милош, коме је у деветој години откривена урођена срчана мана. Није помогла ни операција залиска, па је 2022. уписан на листу чекања. Он је ново срце добио 5. јула.

„Позив је стигао у девет сати, док сам дошао кући с посла, и био сам овде у 12 сати. Операција је била увече у 21 сат а завршила се ујутру у пет, и од тада сам овде. Брзо се опорављам, у рекордном року, како кажу, све је добро“, истиче Милош Митровић.

Иако љекари Клинике за трансплантацију срца Клиничког центра Србије оперишу већ 11 година, свака сљедећа операција је нови изазов.

„Свака операција је изазов, ради се углавном о младим људима пред којима је живот, и који морају што дуже да живе с тим срцем које имплантирамо. Свака трансплантација је другачија, сваки пацијент је другачији, има другачије захтјеве, морамо да видимо величину срца, да ли одговара“, објашњава начелник операционог блока Клинике за трансплантацију срца, доктор Саша Качар.

За 11 дана у Клиничком центру Србије спасено је осам живота, обављено осам трансплантација, од тога две трансплантације срца.

„Опоравак тече добро, видјели сте Милоша, он је две недеље од трансплантације, чека регуларну биопсију миокарда да бисмо могли да га отпустимо кући. Ја у шали кажем да прави друштво сада Александри која је пети дан после трансплантације срца и њено стање је стабилно“, каже др Емилија Несторовић, начелница Одељења за трансплантацију срца и механичку потпору срца.

Да породице нису у најтежем тренутку донеле тако хуману одлуку, ниједан живот не би био спасен, а још их је много на листи чекања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.