Нико није љепше објаснио суштину живота од патријарха Павла, најмудрије реченице које ћете икада прочитати

Грађани су на њему могли да виде и старе ципеле, али оно што је носио у души је непроцјењиво. Његова блага нарав и мудре мисли бројне особе су преобразиле у много боље људе. Својим понашањем и ставовима постао је симбол доброте и људскости.

Наиме, рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, данашња Хрватска. Студирао је теологију на Богословском факултету у Београду и замонашио се 1948. године, узимајући монашко име Павле.

Патријарх Павле је постао поглавар Српске православне цркве 1990. године, у турбулентним временима за Србију и Балкан. Током свог мандата, суочавао се с изазовима рата, политичких превирања и санкција. Његова порука је увијек била иста, залагао се за мир, љубав и јединства, често позивајући на помирење међу сукобљеним народима.

Преминуо је 15. новембра 2009. године у Београду, а сахрањен је у манастиру Раковица. Остао је у срцима многих вјерника као симбол духовне снаге, мудрости и понизности. Његове ријечи и дјела и даље инспиришу многе, а сећање на њега живи кроз многе приче и свједочанства оних који су га познавали.

За многе ово је његова најважнија мисао, која сваког човјека може да врати на прави пут.

- Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа "што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима", онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја - рекао је велики духовник својевремно.

10 најмудријих цитата патријарха Павла

Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте.

Кад се човјек роди, цијели свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цијели свијет плаче, а само он се радује.

Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде.

Проćи ćе све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек.

Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.

И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоćе, ал ‘да ме понизи нема човјека на овом свијету, сем једног, а то сам ја. Кад то зна човек има стабилност.

Мудрост без доброте прелази у злоćу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.

Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.

Ако будемо толерантнији, онда ćемо моћи да схватимо гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цијепа и дијели.

Не заборавимо никада да је зло увијек кратког вијека и само наизглед успјешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.