Није могао да говори до 11. године: Данас је најмлађи професор црне расе на Универзитету Кембриџ

Импресивни академски професор са Кембриџа, Џејсон Ардеј, прије само осам година радио је пола радног времена у британском познатом ланцу продавница.

Бројке можда најбоље илуструју невјероватну причу академског професора са Кембриџа - Џејсона Ардеја (37).

Са три године стручњаци су га отписали након што му је дијагностиковано глобално кашњење у развоју и поремећај аутистичног спектра. Данас познати социолог није могао да говори све до 11 година, а да чита и да пише није могао све до 18. године.

Прије само осам година радио је пола радног времена у британском познатом ланцу продавница, а данас је веома цијењени научник расе, неједнакости и образовања и најмлађи професор црне расе на Универзитету Кембриџ.

Џејсон тријумф над недаћама дугује својој мами Гифти из Ганије, медицинској сестри за ментално здравље, блиским пријатељима Сандру Сандрију и Шантел Луис – и музици Еније. Сви они су инспирисало пресудни емотивни тренутак када је Џејсон напунио 11 година.

- Многи знакови које сам научио у смислу говора и разумијевања дошли су кроз музику - каже он и додаје: - У мојој кући се пуштало много музике да се објасни употреба звукова. Моја мама је опседнута галском и келтском културом. Тако се Ења често слушала у кући. Рекла би: "Овако звучи река“. Или: "Ако бих описивао како ријека звучи, ово су ријечи које бих могао да користиш". Мајка је вјероватно мислила: "Пробала сам све, а ништа од овога не функционише". Али оно шта она није знала је да су све те ствари, те хиљаде сати које је провела са мном, жртвујући и напуштајући сопствену каријеру, биле вриједне тога.

Како каже професор, све што је његова мајка покушавала, он је регистровао до тренутка када је у 11. години извукао свој слушни апарат из уха и изговорио прве ријечи: "Здраво!".

- И искористио сам их у правом контексту! Моја мама је била затечена: "Шта си рекао?!" И опет сам поновио - присјећа се професор Ардеј.

До тог тренутка, Џејсон је одгајан као једно од четворо дјеце у Клефаму, у јужном Лондону, тако што је користио знаковни језик и већи дио свог дјетињства провео са логопедима и терапеутима. Његовој породици је, када је имао три године, речено да ће му вјероватно бити потребна доживотна подршка. Његова мајка, како је описала касније, примила је ову дијагнозу као ударац чекића у срце, преносе Телеграф.

- Глобално кашњење у развоју је кашњење у процесу. То значи да мој мозак веома споро обрађује информације. Међутим, аутистична страна у томе дође као магични трик - то ми омогућава да постанем опсједнут нечим, тако да ми је мама дала ствари на које се фокусирам. Натјерала ме је да играм билијар када сам имао 11 година, само да бих добио дозу стабилности од понављања. Није је занимало да ли сам добар или не, иако сам завршио и на такмичењу - описује професор прве кораке борбе са овим стањем.

Затим је, каже, покушала да смисли како би играње билијара могло да се примијени на друге области његовог живота. Тада је интервенисао Сандри, Џејсонов професор на колеџу и близак пријатељ.

- Одвео ме је на курс иако нисам имао никакве квалификације. Све што је желио је да напорно радим, да се жртвујем и да будем тачан - присјећа се Џејсон.

Када описује године у којима није могао да говори, професор објашњава да му је "било пријелепо".

- Провео сам много времена посматрајући људе, начин на који ходају, начин на који причају, знакове које су имали, како се баве људима. Читао сам нешто о Нелсону Мандели. Рекао је да се сјећа три до пет ствари о свакој особи коју је срео. То је нешто што покушавам и радим чак и сада - каже Ардеј.

Стекао је средњошколско образовање из физичког васпитања и текстила, потом студијску диплому физичког васпитања, а затим двије магистарске квалификације. Стекао је звање наставника физичког, а потом је добио и докторат на Универзитету Џон Мурес у Ливерпулу. И сва своја академска достигнућа је финансирао радећи скраћено вријеме у ланцу продавница.

Постао је професор социологије на универзитетима у Дараму и Глазгову како би се позабавио недостатком црних и смеђих људи у високом образовању и на крају је изабран за мјесто на Кембриџу.

- Желим да помогнем што је могуће већем броју људи и увијек пронађем начине да освијетлим њихов сјај - закључује професор за британски "Мирор".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.