Најзанимљивија анегдота Павла Вуисића забиљежена је у фризерском салону (ВИДЕО)
Павле Вуисић је заиста рођен под овим презименом, али то једно досадно "ј" изазивало му је праву главобољу и гомилу компликација. Било је то слово које је упорно изазивало грешке, погрешна тумачења и забуне. И тако је, у једном тренутку, ријешио да окрене нови лист – отишао је право у општину и затражио да постане Вуисић. Само једно слово мање, али за Павла огроман корак напред.
Павле је био син државног чиновника, па је због очеве службе често мијењао пребивалиште. Током младости, стицајем околности, породицу је Други свјетски рат затекао на Цетињу. Италијански окупатори протјерали су их са тог простора, заједно са многим другим породицама. Интересантно је да је у том истом таласу протјерана и породица Борислава Пекића, будућег великог књижевника и академика, такође сина државног службеника. Павле и Борислав, два младића из истог милјеа, упознали су се још у детињству, пре него што су обојица постали легенде – један на филму, други у књижевности.
Пред крај рата, Павле није имао избора – присилно је мобилисан и послат на Сремски фронт, једно од најтежих боишта. Ово трауматично искуство био је један од разлога зашто је током живота гајио дубоку одбојност према комунистима. Након рата, уписао се на Правни факултет у Београду, али његова прича ту не иде уобичајеним путем. Након инцидента са омладинским партијским руководиоцем, коме је у шали уперио пластични пиштољ у тоалету због неучтивог односа према једној колегиници, Павле је био избачен са факултета. Иронија је у томе што је увијек био наоружан духовитошћу, али овога пута то га је коштало студија.
Остао је без формалног образовања, али никада без духа и енергије. Радио је сваке послове, од физичких до новинарских, а срце му је увек било на реци.
Ада Циганлија била је Павлова друга кућа, мјесто гдје је пронашао љубав према чамцима и бродовима.
Једном приликом, док је седео на сплаву, приметио је на зиду Титову слику. Не трепнувши, затражио је ћебе. Када су га упитали зашто му је потребно, мирно је одговорио: "Да прекријем слику." У том једноставном гесту, као у огледалу, види се Павлов дух – увек свој, без компромиса.
Најзанимљивију анегдоту о Павлу испричао је глумац Енис Бешлагић.
Павле Вуисић био је један од најбољих глумаца на простору бивше Југославије, а једну анегдоту о њему испричао је Енис Бешлагић, гостујући у емисији "Муштулук" на УНА телевизији. Та прича насмијала је све у студију.
"Павле Вуисић у Сарајеву, снима филм 'Отац на службеном путу'. И како је цијелу ноћ заломио, пио, ујутру ће ићи на снимање, али прије снимања чека да се отворе бријачице, да се среди, па да оде на снимање. И онако је мамуран ушао у ону прву бријачницу. Овај отворио, он је сјео, спустио главу и рекао - бријање. Каже овај: 'Чика Пајо, је л' може само да подигнете главу?' Каже он: 'Шишање.'", испричао је глумац Енис Бешлагић и сви у студију су се насмијали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
