На Земљи све мање животиња, биљака и пијаће воде

Предсједник истраживачког тима Роберт Вотсон рекао је да рад није био посвећен само живим бићима, већ и како Земљу одржати настањивом за људе, јер се наша врста ослања на биодиверзитет за храну, пијаћу воду и јавно здравље.

"Тренутно стање подрива благостање широм планете, и дугорочно нам пријети у погледу хране и воде", навео је Вотсон у интервјуу.

Према његовим ријечима, оно што се дешава је нуспродукт све богатијег и све насељенијег свијета.

Људима треба више хране, више воде, више енергије и више земље, а начин на који је друштво то покушало да оствари се одразило на биодиверзитет, навео је научник.

Важна станишта су подијељена, стране врсте су преплавиле многа мјеста, хемикалије штете биљкама и животињама, мочваре и мангрови које уклањају загађење нестају, а у морима и океанима се лови превише рибе, тврди Вотсон.

Како је рекао, људски изазване климатске промјене и глобално загријавање ће ускоро погодити биодиверзитет као сви други проблеми заједно.

Извјештаји предвидјају да ће, ако се тренутни трендови наставе, на америчком континенту до 2050. бити 15 одсто мање биљака и животиња него што их је сада, у Азији до 2048. више неће бити рибе за комерцијални риболов, Африка би до 2100. могла да изгуби половину неких врста птица и сисара, а да је више од четвртине врста које живе само у Европи угрожено.

Вотсон каже да су изгледи суморни ако се друштво не промијени, али да је то могуће.

"Неким врстама пријети изумирање. Других је све мање. То ће бити усамљеније мјесто у односу на данашњи природни свијет. То је морално питање. Да ли људи имају право да их доведу до изумирања", навео је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.