Млађе генерације имају већи мозак: Ево шта то значи

Величина људског мозга може се постепено повећавати током времена, а то би могло да смањи ризик од деменције код млађих генерација.

Студија је изучавала изглед мозга више од 3.000 Американаца, старости између 55 и 65 година, и открила да они рођени 1970-их имају 6,6 одсто већи укупни волумен мозга од оних рођених 1930-их. Припадници генерације X такође су имали скоро осам процената већу запремину бијеле материје и скоро 15 процената већу запремину површине сиве материје од припадника тихе генерације. Један специфичан дио мозга, назван хипокампус, који игра главну улогу у памћењу и учењу, проширио се за 5,7 одсто у запремини током узастопних проучаваних генерација.

"Чини се да деценија када се неко роди утиче на величину мозга и потенцијално дугорочно здравље мозга”, објашњава неуролог Чарлс Декарли са Универзитета у Калифорнији који је водио истраживање, наводећи да генетика игра главну улогу у одређивању величине мозга, али наши налази указују на то да спољни утицаји, пише Сциенце алерт.

Данас деменција погађа десетине милиона широм свијета, а како се свјетска популација која стари, повећава број дијагноза ове болести, на путу је да се утроструче у наредне три деценије. Али, ево нечега са надом за разматрање: у посљедње три деценије, учесталост деменције у Америци и Европи опада за око 13 процената сваке деценије. Чини се да се апсолутни ризик од деменције смањује за млађе генерације, вјероватно због здравијег начина живота и васпитања.

Деменцију карактерише стањивање сиве материје мозга, зване кортекс, која игра улогу у памћењу, учењу и расуђивању, међу многим другим когнитивним процесима. Пошто се болесни мозак постепено смањује током времена, логично је да би већи волумен за почетак могао помоћи у заштити од губитака повезаних са годинама. Заиста, студије су показале да су когнитивне перформансе боље код пацијената са Алцхајмеровом болешћу са већим главама, што подржава ову такозвану „хипотезу о резерви мозга”.

Да би видјели да ли величина мозга може да објасни мању инциденцу деменције код млађих генерација, Декарли и његове колеге су користили податке прикупљене у студији која је пратила здравље Американаца рођених између 1930. и 1980. године. Када су учесници имали између 55 и 65 година, што се догодило између 1999. и 2019. године, подвргнути су им магнетној резонанцији мозга. Ти подаци су објављени тек у октобру 2023. године. Затим су Декарли и колеге показали да млађе генерације имају већи обим мозга, како у цјелини тако и на регионалном нивоу. Тим није само упоредио оне рођене 1930-их са 1970-им. Поновили су анализу међу 1.145 одраслих особа сличног узраста који су такође рођени 1940-их и 1950-их. Још једном, њихови налази су открили стабилан и конзистентан пораст обима мозга деценију у деценију – ефекат за који истраживачи кажу да је мали за појединца, али „вјероватно ће бити значајан на нивоу популације”.

„Веће структуре мозга попут оних које смо примијетили у студији могу одражавати побољшани развој мозга и побољшано здравље мозга. Већа структура мозга представља већу мождану резерву и може ублажити ефекте болести мозга повезаних са узрастом у касном животу као што су Алцхајмерова болест и сродне деменције”, рекао је Декарли.

Неуронаучници се, међутим, не слажу увијек око тога да ли је запремина мозга одговарајућа замјена за резерву мозга. Неке студије нису успјеле да покажу било какву повезаност између перформанси памћења и запремине мозга током времена. Величина, на крају крајева, није све када је у питању функција мозга. То вас не чини нужно паметнијим. Али то би могло да обезбиједи добар тампон за погоршање које долази са годинама.

Редовно вјежбање, на примјер, повезано је са већим волуменом мозга у меморији и регионима за учење. Док лоша исхрана, конзумирање алкохола и социјална изолација изгледа имају обрнути ефекат, преноси РТЦГ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.