Михина супруга описала како су изгледали његови посљедњи дани
Аријана Михајловић Верисиму је супруга покојног Синише Михајловића. Он је изгубио битку 16. децембра 2022. године, а иза себе је оставио петоро дјеце. Многи тврде да Душан највише личи на покојног оца. Славни фудбалер није успио да се избори, а 2019. године је ишао и у Болоњу на лијечење. Борио се са леукемијом.
Била је то веома тешка година, првих неколико мјесеци сам била шокирана да нисам могла ништа да урадим - говорила је Аријана Михајловић Верисиму о смрти свог мужа годину дана након тога.
Схватила сам да морам да идем напријед, иначе бих и ја умрла. Учинила сам то за своју дјецу и у част сјећања на Синишу који је био борац и волио живот - тврдила је.
- Упознали смо се када сам имала 23 године, онда смо се вјенчали и добили дјецу. Била је то дивна љубав која је трајала 27 година, захвална сам што сам живјела живот са њим - навела је.
На одмору у Сардинији схватила је да је превише уморан и да му се нешто дешава.
- Онда у једном тренутку више није могао да хода, али у болници нису разумјели шта није у реду. Онда је отишао на посао. Једне вечери ме назвао и рекао ми да мора да разговара са мном и да има леукемију. Нисам знала шта да радим и тада сам му рекла да ћемо се заједно суочити са свим, присјећа се Аријана.
- Били смо веома јаки и мислила сам да ћемо побиједити. Послије прве трансплантације опоравио се. Послије 2 и по године имао је рецидив и тада сам схватила да га губим и одатле је све кренуло низбрдо. Четири године болести су биле поразне. Тек треба да се опоравим од онога што сам видјела у болницама. Доктори су учинили све што су могли, али нажалост ништа нису могли да ураде. Видјети ужас у Синишиним очима било је драматично - рекла је она.
Једну реченицу ће памтити.
- У Бергаму су ми доктори рекли да ништа више не може да се уради, а по повратку кући рекао ми је "Жао ми је што не видим своју дјецу како расту”. Зато смо одлучили да им не кажемо. Били смо у болници и осјетила сам да одлази и рекла сам му да ћу се побринути за дјечаке - рекла је Аријана за Илматтино присјећајући се свих тренутака:
- У тренутку када је преминуо, била сам у таквом шоку да сам се свима насмијешила. Можда, јер је губитак мужа био мој први губитак. Послије, мјесецима, осјећала сам се као да се питам да ли сам луда. Синишино присуство у кући је и даље било јако. Осјећала сам његове руке на својим рукама, рекла је Аријана.
- Чула сам буку његових папуча у кухињи. И једне ноћи, осјетила сам га како лежи поред мене у кревету, осјетила сам како душек тоне на једну страну. Онда сам почела да разговарам са другим људима који су претрпјели губитак и открила да нисам једина.
Није знала како да се врати нормалном животу и свакодневним обавезама, осјећала се празно и изгубљено. Тада је схватила да јој је потребна стручна помоћ, како би се изборила са осјећањима.
- Никад нисам плакала јер му је стало до мене, нисам хтјела да ме види несрећну. Али у тренутку када је умро срушила сам се. Жељела сам да му кажем многе ствари, али морала сам да будем као камен и нисам могла да дозволим себи да се срушим. Два дана прије него што је умро рекао ми је да ме воли.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
