Мамила уздахе по цијелој Југи, а предосјетила је свој крај

Улога која ју је прославила била је у филму "Пад Италије" 1981. године. Ена Беговић тада постаје неприкосновени симбол љепоте Југославије осамдесетих. Слиједе улоге у филмовима "Идемо даље" и "Глембајеви" 1988. године.

Рођена је у Сплиту, 16. јуна 1960. Била је једна од највећих југословенских и хрватских филмских и позоришних глумица. Ена Беговић за улогу баронице Кастели-Глембај добила је Златну арену у Пули за споредну женску улогу, али ју је одбила, сматрајући да је њена улога у филму била главна. Ипак, Златну арену је добила девет година касније за улогу у филму „Трећа жена". Сјајне улоге је остварила у филмовима "Балкан експрес", "Чаруга", "Не заборави ме" и многим другим.

На филму показана сензуалност и харизма ставиле су пред њу велика очекивања. Сви су мислили како ће њена каријера бити у првом реду каријера филмске глумице, али је Ена имала другачије планове. Жељела је у позориште, и на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу нашла је свој театарски дом, кућу у којој је била окружена највећим партнерима.

Највећи страх

У животу је имала један једини велики страх – од вожње аутомобилом и авионом. Касније су Енини пријатељи говорили да је предосјећала своју смрт. Толико се плашила вожње да је због тога потражила и стручну помоћ, а након саобраћајне несреће коју је изазвала 1996. године, у којој је један мотоциклиста изгубио живот, а њен пријатељ задобио тешке повреде, њена фобија додатно се погоршала. Тада је осуђена на три године условне слободе, али већа казна је био снажан психички шок од којег се никада није потпуно опоравила.

У том тешком периоду највећа подршка и ослонац био јој је Јосип Радељак, којег је упознала крајем осамдесетих и који је постао и остао њена највећа љубав. Радељак се због Ене развео од глумице Бебе Лончар, са којом је добио сина Леа који ће кобног дана Ениног страдања бити за воланом аутомобила у којем ће глумица изгубити живот.

Велика љубав

Ена и Јосип забављали су се неколико година, а када је она остала у другом стању, одлучили су да се вјенчају. Свадба је уприличена у њиховом дому у Загребу, када је глумица већ била пред порођајем. Ћерку Лану родила је двије недјеље након венчања, а у мајчинству је уживала само мјесец и по дана.

Кобни дан...

Тог кобног 15. августа Ена је са Јосипом, Леом, својом мајком Терезом и Ланом из виле у Супетру кренула у посјету пријатељу, композитору Стипици Калођери. Нико није слутио да је то било њено задње путовање.

У мјесту Сплитска, Лео Радељак одлучио је да оцу препусти вожњу џипа након што је закачио камен и разбио фар. Зауставили су се на узбрдици и обојица су изашли из аутомобила који је почео неконтролисано да клизи уназад. Ена и Тереза са Ланом нису успјеле да изађу. Теренац је завршио у провалији. Тереза је задобила вишеструке повреде, а и Лана је завршила у болници. Јосип и Лео нису били повријеђени. Ени није било спаса. Имала је тешку фрактуру лобање, сломљен врат, нагњечен грудни кош и поломљене обије надлактице. Повреде су биле претешке и убрзо је преминула.

Услиједили су мјесеци, а затим и године истраге и судске расправе, као и бројни новински написи о томе ко је крив за несрећу и да ли је у питању фабричка грешка на аутомобилу. Суђење је трајало све до 2007, када је Лео Радељак ослобођен кривице за убиство из нехата, а пресуда је гласила да је несрећу проузроковао неисправан мјењач на возилум, преноси Курир.рс

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.