Личке баке израђују моделе XL, XXL и "Личанин"

"Ми смо познате више као бабе наку*њаче! Тако нас зову јер то радимо" кроз смijех говори Анка Олга Прица из Личког Петрова Села.

Наку*њаци су традиционални дио мушке одјеће који је штитио од зиме. Био је познат становницима динарског појаса средње БиХ и Црне Горе, посебно онима који су живјели на високим планинама. Дјевојке су плеле по један, обавезно од чисте рунске вуне и носиле у мираз са осталом опремом- кошуљама, рукавицама, чарапама. Шаре су изводиле као ћилим вијугама од разнобојног вуненог плетива на пет игала, а поступак узимања мјере за наку*њак се звао дирликање.

У Етнографском музеју у Београду налазе се два наку*њака. Први је дугачак 19 цм, облика лијевка оивиченог отвора набораног вуненом чипком, кроз коју је провучена двобојна узица која служи да се накурњак везује око струка. Плетен од бијеле домаће вуне, украшен црвеном, наранџастом, жутом, плавом и вуненом пређом у облику хоризонталних пруга. Други примјерак наликује на змију и откупљен је у околини Рожаја у Црној Гори.

У књизи Дајане Костић истраживача ресавских обичаја, игре и пјесме пише да су младе дјевојке пред удају плеле „наку*њаке“ и тако наговијештавале мајци да желе да се удају. Мајка би одмах разговарала са оцем да се пронађе младожења. Ову причу потврђују и потомци старих чобана из ресавског краја, тврдећи да је прича истинита.

Иако је то данас за младе табу тема, за старе чобане био је спас од хладног вјетра који је шибао планином, као и за младе дјевојке које су тако могле да саопште да желе да се удају.

Анка Олга Прица са почетка ове репортаже каже и како оне узимају "мјеру".

- Да имамо X, XL, XXL и Личанин је највећа величина'', објаснила је Соња Лека, предсједница удружења Тара.

''Ми смо узели као Личанин да буде нам мјера овај млинац за каву, ту смо негдје то одредили да буде нам мјера'', рекла је Олга Прица, преноси dnevnik.hr

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.