Кубанка која је утрла пут принцезама из народа

Агенције
Foto: Агенције

Марија Тереза од Луксембурга била је једна од првих „аутсајдерки“ које су, без аристократског поријекла, ушле у једну краљевску породицу.

Ово је прича о њој.

Соња и Мете Марит од Норвешке, Силвија од Шведске, Максима од Холандије, Мери од Данске, Кејт Мидлтон, Меган Маркл... Данас је дуг списак краљица, будућих краљица и принцеза које су потекле из обичног народа. Тих осамдесетих година прошлог вијека то баш и није био случај. Најпознатија од свих била је холивудска дива Грејс Кели, за коју се тешко може рећи да је била непозната, када се педесетих година удала за принца Ренијеа Трећег од Монака.

Када су за животне сапутнице изабрали жене без „плаве крви“, и норвешки краљ Харалд и шведски краљ Карл Густав суочили су се са лавином противљења, предрасуда и осуда, али је љубав на крају побиједила. Ипак, примјери краљице Соње и краљице Силвије представљали су много више изузетак него ново правило у круговима европске аристократије.

Крајем седамдесетих година прошлог вијека, витки плавооки Анри, велики војвода од Луксембурга, тада насљедник пријестола мале европске државе, у аристократским круговима важио је за једног од пожељнијих нежења. Био је спортски тип, играо је тенис, пливао, јахао.... Шушкало се увелико о могућем и пожељном браку са лијепом Каролином од Монака, најстаријом ћерком Грејс и Ренијеа.

Али, судбина није тако хтјела, а на велику жалост многих бљедуњавих племићких кћери, војводи је за око запела њихова сушта супротност – темпераментна Кубанка, нижег стаса, тамних очију и искричавог погледа, коју је упознао током студија у Швајцарској.

Марија Тереза Местре и Батиста рођена је у Хавани 1956. у богатој буржоаској породици шпанског поријекла, која се већ три године касније преселила у САД, јер јој је током кубанске револуције имовина у тој земљи конфискована.

Марија Тереза је одрасла у Њујорку и у Швајцарској, а студирала у Женеви, гдје јој се, осим стицања дипломе десила и – љубав. Упознала је луксембуршког престолонасљедника и заљубила се, иако је касније признала да никада није вјеровала да би тако нешто могло да јој се догоди.

Њена почетна невјерица да би брак са племићем могао да успије није била једина препрека њиховој вези. Анријеви родитељи конзервативних схватања били су изричито против, поготово мајка, белгијска принцеза Жозефина Шарлота.

Када је Анри запријетио да је спреман да се због љубави одрекне и круне, помоћи није било. Родитељи су пристали и објављене су заруке, иако Луксембуржани нису имали појма да престолонасљедник има дјевојку.

Вјенчање је обављено 14. фебруара 1981, на Дан заљубљених, датум који је за младенце одувијек имао посебно значење. Упркос хладним односима младе и свекрве, који су потрајали све до смрти велике војвоткиње, Марија Тереза је на вјенчању носила њену тијару, са дијамантима из Конга, која је припадала белгијској краљевској породици.

Кажу да је од кубанског лидера Фидела Кастра на поклон добила велики букет црвених ружа и шећерне трске.

Односи са свекрвом остали су напети до те мјере да је 2000. године сазвала конференцију за новинаре на ту тему.

Ипак, лијепу Кубанку су завољели и прихватили, како припадници краљевске породице, тако и становници војводства. Томе је допринијела чињеница да је као особа изузетно шармантна и образована, али није одмогло ни то што потиче из богате породице и поврх свега што је, попут 97 одсто Луксембуржана – католикиња.

Анри и Марија Тереза су у срећном браку већ 41 годину и имају петоро дјеце – четири сина и једну ћерку, као и петоро унучади. Насљедник круне је најстарији син Гијом који је ожењен и има двогодишњег синчића. Мали Шарл ће једнога дана наслиједити дједу и оца и сјести на трон Луксембурга.

Марија Тереза са великим симпатијама гледа на млађу генерацију „принцеза из народа“, које су потекле из грађанских породица, и има према њима заштитнички однос. Подсјећа да су управо краљице Соња и Силвија и она утрле пут новом начину размишљања и допринијеле превазилажењу вјековних предрасуда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана