Ко је први у свијету окитио јелку
Католички вјерници обиљежили су 24. децембра Бадње вече, дан уочи Божића, када се слави рођење Исуса Христа. Православни вјерници ће тај велики хришћански празник обиљежити 6, односно 7. јануара, а уз многе традиције и обичаје који се поштују током празника, посебну радост цијелој породици доноси кићење јелке. Али поред јелке, велику улогу за Божић има и бадњак.
Бадњак је и назив за дрво које се пали на огњишту дан уочи Божића. На Бадњак или Бадње вече се кити јелка и традиционално се пости.
Само име Бадњак долази од глагола “бдјети” јер се тај дан ишчекивало Исусово рођење. Традиција кићења јелке вјероватно има поријекло у европским предхришћанским културама и током година то је постао уобичајен призор зими. Божићно дрвце је једно од најпознатијих и најпопуларнијих традиција које се вежу уз Божић.
Интересантна историја
У сјеверној Европи обичај украшавања дрвца потиче из паганских времена, када су стабла била сматрана симболима који представљају плодност богова природе. Тај обичај је био повезан са зимским солстицијем, око 21. децембра, када су сматрали да се поновно рађа бог сунца.
Из периода када се хришћанство још борило за доминацију, као главне религије у Европи, потиче и прича о Светом Бонифацију, познатом и као Бонифације мисионар, апостол Нијемаца.
Он је живио у 7. вијеку на простору Њемачке. Да би се обрачунао са паганским вјеровањима, Свети Бонифације је ријешио да посијече храст, свето дрво Тора, врховног германског божанства, односно словенског и српског Перуна.
Из корена посјеченог дрвета, никла је чудом млада јела и Св. Бонифације је објавио да ће јелка бити симбол хришћанске вјере.
Ко је први окитио јелку?
Постоје двије верзије које се боре за примат ко је и гдје први пут унио дрво у кућу и окитио га за празник посвећен Христу. Према првој, то је био Мартин Лутер.
Он је изашао да прошета по шуми, једне предивне, ведре зимске ноћи. Гране четинара су биле прекривене снегом, пише у њемачкој причи, свјетлуцале су обасјане мјесечином стварајући прелијепи призор. Лутер је одмах одлучио да исијече дрво, однесе га кући, украси свијећама и да на тај начин покуша да у свој дом пренесе љепоту, коју је доживио.
По другој причи, традиција кићења четинара је настала захваљујући трговачким еснафима из Летоније, Литваније и Естоније. Ту су се населили потомци тевтонских витезова и у својим градским кућама су китили божићна дрвца.
Послије извесног времена , износили би их на градски трг, да би их видјеле и њихове породице. Долазило је до спонтаних окупљања, млади су пјевали и весели се око украшеног дрвећа. Посљедњег дана свечаности, била су спаљена.
Ова традиција се од 15 .и 16. вијека проширила готово по цијелој Европи.
Алберт, њемачки принц, ожењен чувеном енглеском краљицом Викторијом, окитио је прву јелку у Енглеској средином 19. вијека. О томе су писале новине, људима се то допало и тако је релативно касно, у односу на централну Европу, кренула традиција кићења јелки за Божић и у Великој Британији.
Наравно, масовно се овај обичај проширио тек у УСА и попримио облик великог бизниса.
Прве јелке су, по причи, продате око 1850. у Њујорку и традиција се готово стихијски проширила не само Америком, него и свијетом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
