Како је мајка шесторо дјеце направила бизнис у Србији вриједан 150 милиона евра

Па ево ти нека луда кола... Кад ја нисам имала, да ти имаш... И то јесте тај наш српски фазон у васпитању да ми нешто омогућимо некоме без размишљања како ће то да се одрази на дјечију психу, сазријевање и васпитање, ријечи су мајке сада шесторо дјеце, Јасне Станивук, која је деведесетих, у то вријеме као самохрана мајка троје, сама својим радом, и то управо у Србији, створила фирму и бизнис који данас вриједи 150 милиона евра!

Једна је од најуспjешнијих бизнис жена у региону, а кренула је деведесетих кад су жене у пословном свету у Србији биле ријеткост.

Како? Њена биографија за наше услове звучи готово холивудски невероватно јер смо такве животне сценарије гледали углавном на филму како се од нуле постаје милионер.

И поред тако крупног преокрета, Јасна је остала жена која чврсто стоји на земљи са здраворазумским резоном некога ко није одрастао у изобиљу и богатству, преноси Курир.

- Ја знам жене које не раде а имају домаћице, спремачице и нон-стоп су по салонима... Мени је то жао, каже Јасна додајући:

- Ја не сматрам да новац квари људе, али врло брзо покаже какав је неко. Мени је лепо што сам жена у бизнису, имала сам све привилегије, имам свој интегритет и нисам кокетна особа што значи да нисам имала проблеме те неке врсте... Жене и мушкарци јако лепо сарађују и нема тог судара тестостерона, каже Јасна додајући да често имате јако способне људе у фирми али да неће да преузму одговорност јер се боје последица.

Мишљења је и да кад људи зараде пуно пара, они почну да сматрају да им припада веће парче неба него осталима, а на питање “склапање послова у кафани”, изричито и одсјечно одговара са великим “не”, преноси Курир.

Формалности не воли, нити персирање и каже: Имам ја кућно васпитање и персирам док ми се не каже да не персирам. Али инсистирам, нарочито у послу, да нема персирања кад се ради са мном. Али ја радим са људима и изнад себе, тако да поштујем правила.

Идеја је, стварно, била случајна, била сам довољно млада и луда.

Идеја је била на бази неких тренутних потреба, тада је била хиперинфлација и ја сам врло брзо схватила да је брзина пословања најважнија за успјех у бизнису… Била сам довољно млада и луда да уђем у нешто што нисам баш најбоље познавала. Ја тад нисам имала никакве паре и тадашњи пословни партнер дао ми је на одложено плаћање, дао ми је ту неку робу за одређену категорију пацијената и баш због те брзине успјела сам да вртим ту неку цијелу причу док сам успут учила посао… Убрзо ми се придружила колегиница која је данас на позицији директорке и нас двије смо биле све, биле смо спремачице, магационери, шофери, финансије, комерцијала…

Јасна каже да су јој родитељи радили у државним предузећима и да је она само зграбила прилику која јој се пружила а тад је била апсолвент на ДИФ-у, значи никакве везе с послом у који је ушла.

Факултет је, вели, завршила, дипломирала, иако јој ни тај факултет, нити та диплома није била потребна. Тад је иза себе већ имала озбиљан бизнис и двоје дјеце: Каже, немам један дан стажа у тој струци

- Дипломирала сам из зависти, срела сам једну колегиницу и рекла кад може она, могу и ја... То ми је био тежак период, дању сам радила, поподне сам спремала храну, водила децу на спортове, ноћу учила...и то је баш била агонија, каже Јасна додајући да је била халапљива јер је хтела све а опције су биле или да нема посао, или да нема децу или да нема диплому, а то није долазило у обзир.

- Мислим да су људи све размаженији данас, нису ни приближно вредни и организовани као некад, додала је и подсетила како се у време њеног бизнис почетка курс динара мењао неколико пута дневно а кад се пензија прими, била је буквално вредност једне поморанџе, а људи су се сналазили тако што су узимали чекове и плаћали на одложено.

Како мајка шесторо дјеце усклађује породицу, приватан живот и мултимилионски бизнис?

Каже да је јако захвална људима из свог домаћинства који јој помажу јер да нема њих не би могла да ужива у тој својој дјеци иако није, додаје, од оних жена или мајки које дођу па не знају за кућне послове... Ја спадам у особе које перу судове, кувају, укључују машину за веш али појединим радним данима то неко одради за мене, али викендима ја се самодисциплинујем и вјежбам карактер и даље. 

- Ја мислим да човек не сме да подивља, мени је то јако бахато... Имам пуно помоћи али трудила сам се да не занемарујем своје присуство са децом и моја политика је да после посла ја идем кући - ја не идем по кафанама, кафићима, дружењима, то сви знају. Имам границу породица и посао, али то нисам могла у старту, а томе могу да посведоче моје прво двоје и треће дете јер сам се ја борила за егзистенцију... Морала сам да привређујем јер сам их самостално издржавала, била сам самохрана мајка. Али сам се и тада трудила... Да сад постројите моје шесторо деце овде, свако би ме описало на другачији начин јер сам са сваким од њих била другачија... вероватно. Једно сам ја сада, а друго сам ја са двадесет и нешто година... Када сам била неиспавана, радила ненормалне сате...

- Фирма има 31 годину а ја сам из зоне преживљавања изашла тек пре десетак година и није све било преко ноћи, објашњава свој пословни успех.

Какви се проблеми у васпитању јављају код дјеце богатих родитеља?

- Пре пар година сам срела једног момка из прошлости и каже он... Да ти кажем, ти си увек причала да ћеш имати минимум петоро деце и неку своју фирму, тако да сам имала ту неку своју визију... Превише размишљања ужасно је опасно, да покушате да предвидите шта ће бити за неколико година, то је немогуће... Ако имате такву филозофију, онда не треба ни почињати, каже Јасна.

На почетку њен радни дан је био дуг - устајала је прије 5, да себе спреми, подигне дјецу, водила их у вртић, радила, па се врати да их покупи из вртића, ишла с њима у набавку, кувала, водила на активности.... - Тако се вртео дан за даном, а опис посла ми је тада био све...

Данас, њен радни дан изгледа готово исто јер њен најмлађи син иде рано у школу: Ја се спремим, њега спремим, доручкује и на послу сам већ око 7. 

Послије посла одрадим тренинг и кући сам до 16... И јако волимо да се дружимо код куће и долазе нам гости увече, кувамо, спремамо...

- Кад смо глумили свет, радно време нам је било од 9 до 5, а клијенти зову већ од 7. Кад су кренули да раде од 7, спавалице су се мало побуниле али су породични људи били одушевљени радним временом од 7 до 3 јер им остаје времена за породицу, посебно лети кад је дуг дан па могу лепо да се организују.  

- Моја деца кад су била мала уопште нису знала чиме се ја бавим... Кући не носим посао, није да не пошаљем поруку а моји сарадници су ме добро упознали и знају да ме то иритира и не пишу ми... Систем и без мене функционише апсолутно...

- Децу кад сам рађала, много су проводили са мном у пословном окружењу, прво сам радила из стана, онда од куће. Кад сам кренула да радим из канцеларије, деца су много долазила и раније сам одлазила кући, сећа се Јасна која је подсетила на жене у Југославији које су имале породиљско од само 3 месеца, радиле у фабрикама, рађале, кувале, ишле у набавку...  

- Најстарије двоје деце ја сам усмеравала и они кажу да је то била велика грешка пошто сам их терала да иду на школовање у иностранство и то су ми јако замерили а ја сам баш мислила да је то феноменално за њих... Друге две ћерке овде су се школовале а моје пето дете жели да оде на студије у иностранство, али жели средњу да заврши овде.

- Мислим да су сва моја деца добри људи, школовани, добро образовани и самостални... И мени троје деце већ раде, ништа слично као ја, што се тиче пословних каријера, никог нисам усмеравала и сматрам да свако себи треба да бира пут да не било пребацивања о наметању.

- Нико није показао иницијативу да уђе у мој бизнис... Код једног детета то је одмах одбијено... То мене не занима, то нисам ја... 

Зашто је важно да не подивљаш?

- Не волим бахатост, разметање, хвалисавост... Ја не сматрам да новац квари људе, али врло брзо покаже какав је неко... Ређи су у послу васпитани људи од неваспитаних... Упознала сам људе у јако озбиљном послу, који су предивни, васпитани, не форсирају статусне симболе и живе нормално а финансијски су много јачи од мене у сваком погледу. Сматра и да плаћање пореза само доноси просперитет земљи и да људи у Србији то треба да схвате.

Проблеми у васпитању код дјеце богатих родитеља?

- Знам неколико врло успешних пословних особа које имају заиста вредну, ваљану и образовану децу а све остало је доста онако распуштено... Лакше је решавати проблем новцем, ја сам прва генерација у породици која је направила новац, а с татине стране друга писмена генерација.   

- Могла сам и ја да резонујем ајд кад сам се ја мучила, па не мора он... Па ево ти нека луда кола... Кад ја нисам имала, да ти имаш... И то јесте тај наш српски фазон у васпитању да ми нешто омогућимо некоме без размишљања како ће то да се одрази на дечју психу, сазревање и васпитање. Каже, не воли бахатост, разметање новцем, неваспитање, некултуру...

- Са ово троје ја немам финансијску релацију, они сами себи обезбеђују све па нека живе у складу с тим. Кад су били млађи било је коментара да неко има више па како мој друг има или сме а ја сам им говорила да га је Бог погледао па му није дао мене за мајку а ти си кажњен тиме што имаш мене и - гурај.

- Мислим да су задовољни и сва су ми деца скромна, додаје Јасна која каже да њена деца живе у благостању и да су привилегована и јако их је тешко држати у таквим животним околностима а да не буду размажена.

- Моја деца реално имају све и још поврх тога да им дајем не знам шта? Луда кола, луду гардеробу? То је некултурно према остатку Србије, ја мислим бар тако. За мене су кола превозно средство, лично, не патим од статусних симбола. 

Кад је ријеч о састанцима, не воли састанке дуже од 15 минута као ни склапање послова по кафанама и кафићима - велико не. 

Искрена је у одговору на свако питање и није јој проблем да каже нећу, а онда додаје да њен супруг каже да то баш није популарно према њиховим пријатељима.

- Скоро сам имала позив и каже где си другарице? Која сам ти ја другарица кад ме зовеш само кад ти нешто треба... и после ме не воле, каже уз осмјех.  

Кад је ријеч о личним интересовањима, воли спорт и лично се рекреативно бави као и са породицом. Воли музику и сад учи да свира бубњеве.

За дјецу каже да су сирота морала да се баве спортом јер је она на томе инсистирала иако су они кукали кад их је стављала на скије са две-три године али сад су јој захвални јер сви супер скијају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.