Ива Штрљић у сузама о оцу Милану: Боли ме то што је рекао, није умео ништа...

Ива није често говорила о односу са оцем. То је, очигледно, болна тема. Њени родитељи развели су се када је имала 15 година, а она је остала да живи са мајком Славицом, некадашњом балерином Позоришта на Теразијама.

Ипак, прије неколико мјесеци глумица, коју гледамо као Дијану Ерски у „Игри судбине" и насмијемо се кад год каже „довиђенце!", сјела је на кауч код професорке, докторке Славице Ђукић Дејановић и на „телевизијској терапији" открила многе ствари које одавно интересују јавност.

Госпођа Ђукић Дејановић питала ју је, између осталог, да ли се сећа стиска руке када ју је отац водио у школу и још неких занимљивости из дјетињства.

‒ Занимљиво је да се најчешће сећам неких мириса. Као мала јако сам волела када ми он увече пред спавање чита Јесењина – а тата ме је то научио, он је волео Јесењина. Пре него што сам кренула у основну школу знала сам скоро све његове песме напамет: „Писмо мајци", па онда „Писмо од мајке", па „Песму о керуши", зато што је он то мени читао ‒ испричала је глумица.

У разговору се осврнула и на развод родитеља, на период када је морала да одлучи са ким ће живети.

‒ Јако је незгодно... Мама остаје да живи овде, тата одлази да живи тамо, а ви са ваших 15 година треба да одлучите да ли ћете изабрати тату или маму. То је страшна ситуација. Ја сам знала да ћу, шта год да одлучим, цео живот бити крива. И то је истина. Осећај кривице читавог живота сам носила са собом. Знала сам да ћу, ако са 15 година кажем идем са татом, можда повредити маму, а ако кажем идем са мамом, да ћу можда повредити тату. Мене та одлука никада није напустила. Стално сам имала пресликан осећај кривице ‒ испричала је Ива, а онда открила шта ју је увијек бољело.

‒ Пошто је мени тата страшно недостајао, јер ми већ доста дуго не живимо заједно, прошло је ево већ двадесет година, ја сам се стварно борила са једном, морам да кажем, отежавајућом околношћу. Он је човек који је отишао одавде и ја сам морала ту чињеницу на неки начин да победим, што није једноставно.

‒ На различите људе наилазите кроз живот, нису сви као ви, нису сви отворени, добронамерни, неки су помало и љубоморни, неки су замерљиви, неки траже неку грешку, неки ће у вама видети грешку, а ви нисте ни за шта криви, и зашто би уопште дете било криво за било шта кад то нема везе са дететом? ‒ Много тога сам морала да победим на свом путу да бих данас овде са самопоуздањем снажнијим него икад седела и разговарала са вама на ту болну тему. Мене је то болело више него што сам показивала. Мени је он недостајао више него што сам икада икоме говорила, мени је недостајао неко да му се обратим када ми је тешко и неко да ми помогне. Мене је погађало када видим шта све његове колеге раде за своју децу, што за мене није учињено, што је у реду да ме погоди. Болело ме је што ће неко да каже да сам нешто добила због тате, а нисам добила баш ништа.

Славица је Иву прекинула констатацијом да је отац једном рекао да је наслеијдила његов дар за глуму и да сматра да је то највећа предност коју од њега има. Рекао је да живе у двије државе, да немају могућност да буду превише блиски, чак је једном признао да нема жељу да се пред камерама појави са њом.

‒ То ме је изузетно заболело. Зашто да се не појави пред камерама са мном? Ја мислим да је то рекао зато што није умео ништа... Зато што мислим да он много слабије и много мање елоквентно уме да комуницира са новинарима од мене – била је искрена глумица, која је једва задржавала сузе. Славица је то прокоментарисала:

‒ Одлично, бољи сте од тате.

‒ Боља сам само зато што га нисам имала онда када ми је био потребан, али мени се то не свиђа, ја бих волела да нисам била тако добра, је л' ме разумете ‒ искрено је упитала Ива, а онда се осврнула и на то да њен отац није мислио ништа лоше, преноси hellomagazin.rs

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.