Игуманија Нектарија објаснила зашто мушкарац не смије у цркву са капом, а жена без мараме

Старјешина сестринства Манастира Каленић објашњава важност поштовања светих канона приликом уласка у светињу.

Једна од честих дилема вјерника јесте питање прикладног понашања и изгледа при уласку у светињу, нарочито када је ријеч о покривању главе код жена. Ова дилема понекад изазива недоумице и расправе међу вјерницима, који, недовољно упућени, често покушавају да пронађу одговор у светим књигама, при чему их тумаче према сопственом схватању, што не мора увијек бити исправно.

Међутим, важно је разумјети да Свето писмо и црквени канони захтјевају не само познавање, већ и духовну мудрост како би се правилно протумачили и примјенили.

Једно од кључних мјеста у Светом писму које се тиче ове теме налазимо у Посланици апостола Павла. Апостол даје упутства о понашању у цркви, посебно о односу жене према покривању главе приликом молитве и богослужења. Како тумачи мати Нектарија, игуманија манастира Каленић, Павлова ријеч је јасна и непобитна – жена не смије улазити у цркву непокривене главе, док мушкарац, с друге стране, не смије улазити с покривалом.

- Апостол Павле каже, када улази у цркву, жена не сме да уђе без покривала, а човек не сме да уђе са покривалом. Каже, глава цркве је Христос. Ако човек уђе са покривалом, срамоти Христову главу. Ако жена уђе без покривала, она срамоти мужевљеву главу. А жена која неће да уђе са покривалом, треба да се шиша. Баш тако апостол Павле каже - истиче игуманија Нектарија и додаје:

- Тако су говориле и наше баке, да је срамотно да жена уђе без покривала. И да буде онако како је Бог створио. Када прилази светој икони, на тој икони је изображена или Мајка Божја, или Господ, или Свети Сава. Да целива икону каквом ју је Бог створио, а не да остави на икони оно што је намазала по уснама.

Ова учења не односе се само на питање спољашњег изгледа, већ много дубље указују на унутрашњи однос и поштовање према цркви, светињама и самом Христу.

Одјевање и покривање главе постају симболи поштовања, скромности и свијести о светости простора у који верник улази. Посебно се наглашава значај приласка светим иконама и причешћу. Мати Нектарија овдје упозорава на светост самог чина причешћа:

- Дошла је да се причести, дошла је да прими Христа, дошла је цара да прими, а она ушла у цркву не у лику каквим ју је Бог створио, него у лику ко зна кога.

Из ових ријечи јасно је да физички изглед и покривање главе нису само пуко поштовање обичаја, већ дубоко укорјењени симболи духовне дисциплине и вере. Наша тјелесна спољашњост одражава стање наше душе, а поштовање црквених канона помаже нам да ујединимо духовно и тјелесно, у покајању и смирењу пред лицем Божјим, преноси Република.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.