И плитка вода може бити кобна: Смањите ризик од утапања

ГС
И плитка вода може бити кобна: Смањите ризик од утапања

Купање у ријекама и језерима треба да буде под повећаним опрезом због мутне воде, често неравног дна и изненадних прелаза у дубину, као и због струја и вирова

Према подацима Свјетске здравствене организације, утапање је трећи водећи узрок ненамјерних повреда у свијету с удјелом од седам одсто. У свијету годишње од утапања смртно страда 236 000 особа. Највише је страдалих, њих 90 одсто има у слабо и средње развијеним државама свијета.

Сталан надзор дјеце у води

Мања дјеца се могу утопити у врло малој количини воде (свега неколико центиметара висине) у кратком временском раздобљу. Треба да буду под сталним надзором, чак и при купању у кади и малим, пластичним базенима. Сталан надзор родитеља или других одраслих особа једно је од основних правила безбиједности и превенције утапања мале дјеце.

Савладавање вјештине пливања

Научено пливање смањује ризик утапања код мале дјеце за 88 посто. Дјецу која су завршила обуку пливања потребно је и даље стално надзирати и помагати у савладавању и усавршавању пливања. Одрасле особе које нису добри пливачи треба да се купају у плитком дијелу и под надзором других искуснијих пливача.

Ношење сигурносног прслука

Дјеца која не знају да пливају треба да носе сигурносни прслук примјерен њиховом узрасту, висини и тежини и да буду под сталним надзором. Могу користити и шлауфе или 'мишиће', али приликом њихове употребе потребан је додатан опрез јер не пружају висок степен сигурности као прслук. Сигурносни прслук се препоручује приликом вожње на чамцима или другим пловилима код свих особа, дјеце и одраслих.

Купање у ријекама и језерима под посебним опрезом

Купање у ријекама и језерима треба да буде под повећаним опрезом због мутне воде, често неравног дна и изненадних прелаза у дубину, као и због струја и вирова. Препорука је да се не улази у воду одмах након оброка, већ најмање два сата након јела, пише ординација.хр.

Опрезно роњење

Приликом роњења на дах не смије се предуго задржавати дах нити хипервентилирати (убрзано форсирано дисати) прије урањања. Потребно је познавати и примјењивати основна правила сигурног роњења. Треба увијек ронити у пару.

Пливање под посебним опрезом за особе које болују од хроничних болести

Особе које болују од хроничних, посебно срчаних болести, дијабетеса и епилепсије треба да се придржавати љекарских упутстава о понашању за вријеме љетњих врућина. Треба узимати препоручену терапију, али треба знати и да неки лијекови могу довести до нуспојава које могу повећати ризик од утапања. Особе које болују од епилепсије по правилу треба да се купају у друштву других особа под посебним опрезом.

Избјегавање конзумације алкохола

Алкохол повећава ризик од утапања због великог броја негативних утицаја укључујући поремећај свијести, смањење контроле расуђивања, сметње у моторичкој координацији те бројне друге промјене у људском организму.

Познавање основних мјера спашавања и оживљавања

Особа која се утапа може потопити и тако угрозити и другу особу, укључујући и најбоље пливаче, зато се препоручује да се спашавање, ако за то постоје услови, препусти особама које су обучене за то. Ако таквих особа нема у близини, особи која се утапа треба приступити с опрезом. Добро је приликом спашавања користити помоћна средства попут појаса за спашавање и слично. У случају потребе, треба што прије започети с основним мјерама оживљавања и позвати хитну медицинску помоћ.

Повећаном ризику од утапања изложене су сљедеће групе:

мала дјеца

непливачи

особе мушког пола

особе које болују од одређених хроничних болести

особе које су конзумирале алкохол

особе које се купају у ријекама и језерима

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана