И Нијемцима је промаја страшни непријатељ

Када сам се из Израела преселила у Њемачку, знала сам да ме очекују многе нове културне и друштвене норме. Рецимо, брзо сам схватила да се Нијемци слободно односе према голотињи. Или да немају проблем да се на улици издеру на неког непознатог, ако имају осјећај да је он нешто погрешно урадио. И да ће радије купити пиво у киоску како би уштедели који цент, него да сједну у лијеп кафић одмах поред.

Неке њемачке навике су ми у међувремену прирасле срцу, као што је сунчање у парку, плаћање готовином или планирање одмора много унапријед. Ипак, неке ствари су остале стране.

Промаја - страшни непријатељ

Однос Нијемаца према циркулацији ваздуха је веома сложен. Има много фанатика који воде рачуна о свјежем ваздуху. Они инсистирају да прозор буде отворен и када је напољу десет степени испод нуле. Али када хладан ваздух почне да се шири просторијом, настаје паника – због “промаје”.

Панику могу да изазову два прозора отворена један насупрот другог. И посљедице могу да буду несагледиве: укочени врат, гадна прехлада или чак упала плућа. У ком тренутку се тачно свјеж ваздух претвара у опасну промају, још увијек нисам схватила. Али преда мном је још једна дуга зима како би могла то да одгонетнем.

Ограничење брзине? Хаха...

Не морате бити дуго у Њемачкој да бисте примјетили какву улогу за већину људи има аутомобил. Стога су важне све теме које имају везе са њим. Неке од њих тичу се аутопута – као што је познато, њемачког изума.

У Њемачкој на многим деоницима аутопутева нема ограничења брзине. И свако ко то покуша да доведе у питање, истог тренутка је суочен са оштрим критикама. И заиста, 60 одсто смртоносних несрећа се не дешава на аутопутевима, већ на магистралним, на којима је у Њемачкој максимална дозвољена брзина 100 километара на сат.

Ипак, за мене, која долазим из земље у којој су саобраћајне несреће најчешћи узрок смрти, тешко је разумијети зашто је толико важно јурити ауто-путем двјеста на сат. А да не говорим о узнемиравању возача који спорије возе, када им се аблендује или им се опасно приближава.

Само папир се рачуна!

Њемачка је позната по култури рециклаже. Истовремено примјећујем колико је у тој земљи важан папир. Сваки Нијемац је прошле године у просјеку потрошио 241,7 килограма папира. Тиме је Њемачка један од највећих светских потрошача папира и водећа је на листи међу земљама Г-20. САД су на другом мејсту.

Очигледно да и даље важи Гетеова изрека: То што човјек има црно на бијело, може мирно да донесе кући. Дакле, будите спремни да пишете писмо уколико желите да откажете неки уговор, одштампајте рачуне које сте добили путем електронске поште и заборавите на ПДФ-документе. Ако желите да будете на сигурни, увијек све имајте и на папиру.

Посао је посао

Нијемци ријетко своје колеге виде као најбоље пријатеље, што је за мене у почетку био велики шок. Шефови ме никада ништа не питају о мом приватном животу. Морала сам заиста да се довијам у разговорима како би о мени сазнали нешто више од имена и одакле долазим.

С обзиром да су моје колеге људи са којима проводим највећи дио дана, чудно ми је да са њима не разговарам о свему и свачему. Многим Нијемцима је међутим та подела на приватан и пословни живот сасвим нормална. За мене као Израелку је то прави изазов. Навикла сам да са људима са којима радим не дијелим само канцеларију, већ и да са њима идем на пиће и о свему разговарам.

Недјељна светиња

У Њемачкој седмица заправо има шест дана. Недјеље се додуше могу наћи на календару и дефинитивно долазе увијек након суботе, али иначе се озбиљно питам да ли оне уопште постоје. Јер тог дана су све радње – осим кафића и ресторана – затворене, градски превоз има други ред вожње. Чак и у главном граду Берлину све некако дјелује спорије. И то очигледно апсолутно ником не смета.

Немојте погрешно да ме схватите: ја сам велика присталица једног или више нерадних дана у недјељи и за то сам веома захвална синдикатима. Али као неко ко је стално запослен се питам: зар не би било добро да неке ствари и недјељом можете да обавите?

Бонус: Дејтинг са Нијемцем

Њемачки мушкарац остаје мистерија многим женама. Још током првих дана боравка у Њемачкој, многе жене из читавог свијета, али и Нијемице су ме упозориле на ту посебну врсту. У њихову одбрану морам да додам да су у међувремену упознати са гласинама и занима их шта могу да промјене да их не бије тај лош глас.

Комуникација са њима није једноставна. Форме њихове комуникације су чудне и непредвидиве. Мреже као што су Вотсеп и Фејсбук они радо заобилазе и уопште дуго траје док коначно не признају да је то што са њима имате – веза. Али то је као са промајом: имам читаву сезону да разоткријем ту тајну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.