"Ходајте уназад са огледалом" - Марина Абрамовић има 30 савјета како да се "рестартујемо"

Међународно позната по својим умјетничким перформансима који експериментишу са временом, метафизиком и људским тијелом, Абрамовићева учи своје обожаваоце умјетности издржљивости, концентрације, самоконтроле и снаге воље кроз нову серију упутстава намењених "рестартовању живота".

Метода Марине Абрамовиć односи се на сет од 30 картица, од којих свака има другачији "уради сам“ задатак. Нека упутства су крајње неконвенционална, као што је "Ходајте уназад са огледалом", што вам она савјетује да радите на отвореном.

Други су потајно компликовани, попут: "Отвори и затвори врата", што изгледа једноставно док не прочитате ситно упутство које вам говори да то радите непрекидно један до три сата.

Многи су везани за претходне радове Абрамовићеве. Једна картица гласи: "изброј свако зрно пиринча и сочива", што је инспирисано њеним радом "Пребројавање пиринча" из 2014. у којем су учесници марљиво збрајали гомилу зрна, једно по једно.

Једна од животних инструкција гласи и: "Пожали се дрвету", уз пратећи "налог" - "Одабери дрво које ти се свиђа, загрли га, жали му се" и савјет да то треба радити 15 минута.

"Увек треба да кренеш с игром. Са шалом. Насмеј људе како би отворили срца, па им тек онда саопшти грозоморну истину, јер су тад спремни. Зато су ове карте забавне, али ако их посматраш на прави начин проживјећеш дубоко искуство", објаснила је свој нови подухват за "Гардијан" Марина Абрамовић, уз коментар како не мисли да ће се обогатити продавајући те карте.

"Интересантан сам пример када је у питању уметничко тржиште. Имам толико поштовалаца, и тако велику младу публику, а опет цене мојих дела су ниже од оних за просечног сликара у средњим годинама. Али, мој једини циљ јесте да проширим број своје младе публике", рекла је умјетница.

Појашњавајући свој "метод" указала је да га не треба посматрати као вид самопомоћи, већ као савјете како извући највише из свог рада и живота.

Марина се осврнула и на сурову реалност у којој живимо већ дви године и каже да је пандемија на неки начин зауставила умјетнике у мисији рушења граница:

"Контакт са публиком је апсолутно суштински. Ако умјетник који се бави перформансом нема публику уз себе, онда је његово дјело непостојеће!"

И док се протеклих година српска умјетница прилично ослањала на технологију, од 2018. када је за пројекат "Рисинг" користила виртуелну реалност, до прошлогодишње сарадње са компанијом "We Transfer" за дигитални пројекат "Трагови", сматра да је приступ онлајн сфери погрешан:

"Све је данас постало Зум. Не подносим да радим преко Зума. Звук је лош, а и слика је очајна. Стално мислим о томе како бисмо требали да имамо стрпљења и сачекамо. Јер, неће ова пандемија трајати довjека. Говоримо само о двi године. Па, то је ништа!"

И те рijечи изговара Абрамовићева иако ју је пандемија спречила у реализовању силних планова. Један од њих јесте велика ретроспективна изложба у Великој Британији, која је заказана за 2023. у Краљевској академији у Лондону. Ако се та соло изложба коначно оствари, Марина Абрамовић ће постати прва жена у 250 година дугој историји Краљевске академије која ће својим дjелима окупирати читаву галерију.

Изложба је замишљена као ретроспективни поглед у Маринину полувjековну каријеру. Биће "оживљени" сви њени култни перформанси, уз извjесна прилагођавања садашњем тренутку, али ће публика бити у прилици да види и новија дjела:

"Краљевска академија је донела одлуку да помери изложбу за три године. Није то баш мала ствар. Јер, имам 75 година, а време лети. Заиста ми је неопходно да ову изложбу урадимо што пре. Али, с друге стране разумем њихову одлуку. Да смо изложбу одржали 2020, када је првобитно била планирана, била би то катастрофа, јер сам зависна од публике. А ње не би било..."

Пандемијско вријеме донело је и промене на пољу ликовне и визуелне умјетности, па је тако прије 11 мјесеци дигитално дјело умјетника Бипла оборило рекорд, с обзиром да је продато за "незаменљиви токен" (НФТ) у износу равном цифри од 69,3 милиона долара. Но, Марини се баш и није дојмио нови тренд у умјетности:

"Не бих вољела да ме сви посматрају као неку старомодну умјетницу која мрзи и критикује све што је ново. Волим све ново, радознала сам по природи. Али, у тој врсти "новотарије" не видим ништа добро. Не видим добре идеје, добар садржај, већ само како сви причају о томе колико новца могу да зараде. Никада нисам правила умјетност за паре. А свакога дана се од мене то тражи. Кажу ми да су моја дјела идеална за "незаменљиве токене" и питају што не урадим нешто с тим. Па, неко ме је чак упитао да ли бих могла да продам душу за токене…", истакла је Марина.

На тако нешто, наравно, никада не би пристала. Уосталом, темом бесмртности се много бавила током каријере. Баш је Марина прва умјетница која је потписала дјело названо "Живот" у којем уз помоћ 36 камера прави симулацију сопственог тијела.

"То је најближе бесмртности што сам стигла. То дјело можда сада нека толику вриједност зато што сам још увијек жива, али онога тренутка кад одем… Могу да се појавим у вашој дневној соби, у вашој башти. То је нешто од чега се може занемети", преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.