Херцеговачки Спајдермен извео пљачку вијека у Паризу, а сада је завршио и на Нетфликсу

GS
Foto: Netflix

Спајдермен из Париза извео је највећу пљачку у историји Француске 2010. године, када је украо пет слика из Музеја "д'Арт Модерне" у Паризу и то без да се аларм огласио. А то је само круна његовог бављења провалама и крађама.

Иако им је задавао муке и велике главобоље својим пљачкама и провалама, паришка полиција нема ружну ријеч о понашању Вјерана Томића. Наиме, Томић који потиче из мјешовитог брака Босанке и Хрвата, надимак “Спајдермен” добио је због начина на који је улазио у домове људи кроз прозоре, преко кровова, а све то прескакујући са крова на кров или једноставно, пењући се по фасадама. Све то, под јаким ударом адреналина, како и сам тврди.

Нови Нетфликсов документарац “Вјеран Томић: The Spider Man of Paris”, инспириран животном причом Вјерана Томића, херцеговачког Спидермана, како му тепају, могао би бити најбоље документарно дјело у овој години.

Редитељ Џејми Робертс пред камере је смјестио Томића, осуђеног на затвор за крађу слика 2010. године из паришке МоМА, вриједних 100 милиона долара, а он му је испричао све о свом животу и каријери лопова. Такође, он је снимио и његов живот након затвора.

Балкански Арсен Лупен

Надимак Спајдермен добио је због своје невјероватне способности да се пење по зградама и скаче с крова на кров, а на тај начин је и проваљивао у станове најбогатијих становника Париза.

Због свог занимања постигао је свјетску славу, али је покренута и полицијска истрага због које је на крају завршио иза решетака.

Најбоље од свега је то што су га Французи упркос свему обожавали.

– Французи воле приче о пљачкашима ако нема крви. За нас је Томић био савршен лопов. Није био наоружан, никог није повриједио, није пљачкао појединце, него музеје са лошим осигурањем. Преварио је чуваре без потешкоћа, а дјела која је украо показују да има укуса – објаснио је својевремено новинар Ле Фигара, Стефан Дуранд-Соуфланд, који је пратио суђење.

Рођен у Паризу, одрастао у Мостару

Његова животна прича и више је него занимљива. Рођен у Паризу, али поријеклом са наших простора, због мајчине су га болести и оца злостављача као дјечака одгајали тетка и тетак у Мостару. Дане је проводио око Неретве, пењући се и скачући у хладну ријеку, а управо је тада први пут украо нешто, и то у књижари, одакле је побјегао с двије књиге старе неколико стотина година.

У Париз се вратио као једанаестогодишњак и то му се није никако свидјело. Родитељи су му постали странци, због чега је почео бјежати од куће и да лута улицама. Касније је открио да је управо повратак у Париз био почетак његове каријере лопова.

– Да ме нису ишчупали из Босне, водио бих миран, другачији живот.

Почео са крађом накита

Пронашао је друштво са којима се вуцарао улицама и скакао по крововима, а ускоро је почео да проваљује у станове. То је радио сам, обијао је браве и на најнеобичније могуће начине упадао у туђе домове тражећи накит јер га је било најлакше продати. Називали су га “господином провалником”, иако је током година био осуђен за многа криминална дјела, међу којима су продаја дроге, насилна крађа, пријетња смрћу, обијање.

Међутим, као велики естета, љубитељ природе, животиња и гастрономије, разликовао се од обичних криминалаца, а посебно због своје опчињености умјетношћу. Иако је током провала у станове виђао најскупље умјетнине, ниједну није украо свјестан да их неће тако лако продати. Ипак, 2000. то се промијенило те је, док су укућани у једном паришком стану мирно спавали, украо два Реноара, Дераина, Утрилла и Бракеа, дјела у вриједности од пола милиона евра.

Према сопственом признању, знао је да се попне без икакве заштите на 10 или 15 спрат.

Највећа пљачка у историји
А онда је 2010, док је шетао уз Сену, кроз прозор једне зграде угледао слику која му је привукла пажњу, баш као и прозори који су били исти какве је већ обио у једној пљачки. Коцкице су се посложиле, а он је убрзо из Музеја модерне умјетности изнио Лагнерову слику “Миран живот уз свијећу” из 1922, а коју је за 40.000 евра наручио препродавац умјетнина Жан Мишел Корвез.

Иако је мислио да узме само њу, за око му је запела и Матисова “Пасторала”, потом Модиљанијева “Жене с лепезом”, Пикасов “Голуб са грашком” и Бракова “Маслина у близини Естака”. Све их је узео. Све осим Модиљанијеве “Жене с плавим очима”, због које је у тренутку у којем ју је хтио скинути са зида, осјетио неку нелагоду.

Плијен вредан више од 100 милиона долара
– Када сам је хтио скинути, као да ми је рекла – ако ме узмеш, жалићеш до краја живота – рекао је.

Процијењена укупна вриједност свих украдених слика, била је више од 100 милиона долара.

Касније је испричао да је данима “снимао” ситуацију. Шест ноћи је провео тапкајући по оквиру прозора средством за скидање боје те мијењајући шрафове лажнима, направљеним од глине. У јутро 20. маја био је спреман за свој подухват – скинуо је прозор без проблема вакуумским јастучићима и бонсеком зарезао браву на решетки, вјешто избјегавајући сензоре кретања.

Потом је изашао, желећи да види хоће ли се аларм активирати, а када је увидио да се то није догодило, вратио се и узео слике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана