Генетско модификовање дрвећа спашава Земљу?

Срна
Foto: Илустрација

БОСТОН- Научници вјерују да би генетским модификовањем дрвећа могли да ријеше климатске проблеме.

"Морамо уклонити угљен-диоксид из наше атмосфере", наводи професор Чарлс Делиси са Универзитета у Бостону.

Главни разлог за промјене у земљиној атмосфери, напомиње он, јесте велика количина угљен-диоксида која настаје због људске активности.

Ако човјечанство успије да смањи емисију угљен-диоксида или пронађе начин како да га поново користи, земља би могла бити спасена.

Управо том идејом водили су се научници који су проучавали како биљке и дрвеће апсорбују угљен-диоксид.

Како би се поништиле посљедице људске активности, треба засадити велике количине биљног материјала, којем требају године да нарасте и прошири се по земљи.

Научник канадске Шумске службе Арман Сегуин предлаже "хаковање" дрвећа.

Он каже да треба генетски модификовати поједине врсте дрвећа како би расле брже и преживљавале у новим климатским условима.

Истраживања су показала да старија стабла најбоље складиште угљен-диоксид.

Тако највећа и најстарија стабла, која чине један одсто дрвећа на свијету, у својој биомаси складиште чак 50 одсто угљен-диоксида из шума и тако га уклањају из животне средине.

Постоји много различитих начина на које би се шуме могле подстаћи да више користе угљен-диоксид, а на самом врху је модификовање гена стабала, сматра генетичар Вал Гидингс, а преноси мрежа "Си-Би-Си".

И амерички стручњаци сматрају како би иновације у биотехнологији, попут генетског модификовања дрвећа, могле помоћи у смањењу емисије угљен-диоксида у свијету.

Прије свега, мисли се на кориштење ЦРИСПР-а, специјализоване технике мијењања ДНК којом научници могу да прецизно модификују организам без увођења страног генетског материјала.

Кориштење дрвећа за мијењање климе није нова метода. Годинама су управо паркови мјеста на којима се интензивно садило дрвеће и која су називана плућима града.

Али, нису сви научници увјерени да је генетско модификовање дрвећа најбоље рјешење. Они упозоравају да би пуштање генетски модификованих биљака у дивљину могло донијети више штете него користи.

"Плантаже на којима дрвеће убрзано расте је опасан експеримент који би могао да угрози наш екосистем", упозорава Луси Шарат из канадске Биотехнолошке акционе мреже.

Она наводи да ништа неће бити постигнуто ако се почне са генетским модификовањем животиња и биљака, а изостане мијењање свијести друштва, односно ако се не престане са уништавањем биодиверзитета.

Било какво уплитање у генетику, попут овог, захтијева широку расправу о потенцијалним посљедицама таквог рјешења и спремности друштва да се прилагоди свијету који се мијења, сматра она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана