Елизабета је као беба остављена у подруму, а сада жели да усвоји дијете из Србије
Након приче о Милици Мршуљи, дјевојци која је као беба остављена поред једног контејнера у Гњилану, на Косову и Метохији, да би касније била усвојена од једне породице из Лесковца, а данас је успјешна жена, мајка, глумица и ТВ ауторка на једном лесковачком каналу, медијима се јавила дјевојка са сличном судбином.
Ради се о Елизабети Ждрало из Сан Дијега у Калифорнији (САД), по чијој би се животној причи могао снимити филм.
– Моје име је Елизабета. То име су ми дали моји родитељи, који су ме усвојили када сам била врло мала. Не знам да ли ми је жена која ме је родила дале неко име, јер је никад нисам упознала. Рођена сам у зиму, у марту 1993. године на Косову и Метохији, у Гњилану. Нашли су ме остављену у подруму једне стамбене зграде. Однијели су ме у локалну болницу, гдје сам провела три мјесеца. Онда су ме пребацили у Звечанску у Београду, гдје сам остала све док ме нису усвојили. Имала сам тада нешто мало више од девет мјесеци – започиње своју причу Елизабета.
Она каже да никада није упознала своје биолошке родитеље, али су јој све то надокнадили и љубав пружили они које зове мајком и оцем, Радмила и Раде Касић.
– Моји родитељи су се упознали у Чикагу. Мој тата је био фудбалер, рођени Далматинац, који је нажалост преминуо прошле године. Мајка ми је из Лесковца, као и мајка Милице Мршуље. Њих двоје нису могли да имају дјецу, па су мене усвојили. Цијела процедура је узела двије године. Симболика је у томе што су њих двоје добили дозволу да могу усвојити дијете на дан кад сам ја рођена. Моја мајка је тада разговарала са принцезом Елизабетом Карађорђевић, коју у Србији знају као Јелисавету, и она им је много помагла да ме усвоје. По њој сам и ја добила име Елизабета. До тада сам имала само презиме Суботић, које су ми дали у болници у Гњилану, јер сам пронађена у суботу, 6.марта – наводи она.
Одмах по усвајању, 1994. године Елизабета је са родитељима отишла да живи у Америку, у град Сан Дијего. Тамо су је дочекале телевизијске камере и медијска пажња.
– Родитељи су ми причали да нас је на аеродрому у Сан Диегу чекало 150 људи, са све локалним новинарима. Сви су чули за ту моју причу, допала им се, а окупила се скоро цијела српска заједница из тог града, јер су цијенили и вољели моје родитеље – наводи она.
Кад је одрасла и постала свјесна почела је да се интересује и кренула у потрагу за својим биолошким родитељима.
– Те 2016. године сам потрагу прво почела на Фејсбук групама. Нисам их нашла, али сам пронашла групу ‘Остављена дјеца’ и на њој упознала Милицу Мршуљу, са којом сам почела да се дописујем. Испоставило се да смо обје рођене и остављене од стране биолошких родитеља у истом граду, у Гњилану, што нас је зближило. Након тога смо се и лично упознале у Београду, у септембру исте године, када ме је она дочекала на аеродрому. Од тада се дружимо – каже Елизабета Ждрало, која никада није заборавила мјесто гдје су јој као беби пружили сву неопходну његу.
-Два пута до сада сам носила хуманитарну помоћ у дом у Звечанској улици, 2016 и 2019. године, од новца који сам скупила у нашој цркви овдје у Сан Диегу. Мој супруг Немања и ја планирамо да усвојимо бебу из Звечанске. Желим тако да узвратим за оно што је мени пружено кад сам била мала, јер без тих људи не бих имала живот који сада имам – наводи она.
Поред хуманитарног рада, веома је активна и у локалној српској цркви Светог Ђорђа у Сан Диегу.
– Играла сам фолклор пуних 16 година при нашој групи у цркви, а већ три године волонтерски водим нашу најмлађу групу, учим их да плешу српска кола и традиционалне игре. Мени је фолклор донио срећу, тамо сам упознала мог супруга Немању – истиче Елизабета.
Посљедње двије године она је успјела да се пробије и као утицајна инфлуенсерка у Сан Диегу, која на друштвеним мрежама промовише хотеле, ресторане, модне брендове.
– Волим свијет испред камера и добро ми иде тај посао, а и други кажу да се одлично сналазим. Медицинска сестра сам од 2015. године. Тренутно радим са дјецом и паралелно идем у школу јер желим да напредујем и постанем виша медицинска сестра, што би требало да се деси сљедеће године – прича она.
Каже да никада није била у родном Гњилану, али планира да тамо оде сљедеће године.
– У контакту сам са медицинском сестром која ме је чувала тамо у болници и отићи ћу да је видим и упознам. Ја сам срећна и поносна што сам са Косова и Метохије и свима говорим да сам ‘косовка дјевојка’ – с поносом истиче Елизабета Ждрало, дјевојка која је прошла дуг пут од остављене бебе до срећне жене, али није заборавила шта је на том путу прошла и одакле потиче, преноси SerbianTimes.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
