Доктор открио шта људи заправо виде на самрти: Једна ствар се увијек јавља сваком човјеку

Кристофер Кер је доктор палијативног збрињавања у Њујорку и провео је дуги низ година поред пацијената који су били на самрти. Говорећи за британски „Мирор“, он је открио како су ситуације и код одраслих и код дјеце биле различите.

Посветивши своју каријеру проучавања искуства људи на самрти, он је документовао извјештаје о преко хиљаду пацијената откривајући какве су визије доживљавали.

Према др Керу то омогућава пацијентима да размисле о својим животним изборима и да се помире са својом прошлошћу. Они могу оживјети драга сjећања или сусрете са неким особама које им нуде осјећај утјехе и повезаности.

Искуства дјеце се знатно разликују од одраслих због ограниченог схватања појма смрти. Дјеца често користе машту проналазећи утjеху у царству фантазије.

Др Кер примjећује да појединци који су живjели испуњене животе укључујући и оне који су били укључени у неправде имају визије повезане са људима на које су утицали, преноси Курир.

Гостујући у једном подкасту, доктор Кер је подијелио причу о човjеку у својим четрдесетим годинама који је већи дiо живота провео у затвору због зависности од дрога, а имао је дијагнозу рака на врату.

Човjек је на самрти доживео визије људи које је поврijедио у прошлости што га је довело до емоционалног слома. Након свих тих визија пацијент је желiо да види своју ћерку и да јој се извини, а онда је након помирења преминуо, преноси Курир.

Пацијенти на самрти, како открива Кер, не поричу лоше и болне ствари које се дешавају, већ се суочавају са њима. Он открива искуство једног пацијента који је успiо да заспи накратко, а онда је доктору открио шта је сањао. Признавши му како је сањао „сјајан сан“ пацијент је са доктором подијелио да је то био тренутак када је добио отпусну документацију.

„Имао је сан вјероватно о Нормандији и неког војника који му је рекао“ доћи ћемо по тебе”, каже доктор.

Човјек је након тога мирно спавао и преминуо у сну.

Оно што је дакле заједничко за све људе, независно од броја година, јесу сјећања која излазе на видјело и која бивају јача.

Он открива да на крају живота можете видјети тзв. „пострауматски раст“, где позитивни елементи претходних тешкоћа излазе на видјело. Дјеца у тим случајевима често виде животиње које им шаљу поруку „да су вољене и да нису саме“.

Описујући још једно искуство доктор је открио како је дјевојка визуализовала читаву сцену у болничком кревету замишљајући замак, базен и животиње око себе. На питање шта то за њу представља, одговорила је: „Сигурно место“.

У наставку погледајте видео доктора Кера у ком све објашњава:
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.