Доктор Иги зарађивао 40.000 марака, имао јахту, па остао без свега - Нема више моје крви VIDEO
Игор Тодоровић, познатији као Доктор Иги један је од препознатљивих симбола домаће музике деведесетих година прошлог вијека.
Музичар Игор Тодоровић прославио се под уметничким именом Dr Iggy, а током деведесетих био је једна од највећих звијезда на нашим просторима.
"Ја сам деведесетих био пун као брод, зарађивао по 30.000-40.000 марака месечно. Мени су најлепше године у животу управо те деведесете, био сам млад, уживао сам, доста путовао, зарадио много пара и најлепше од свега је што сам их зарадио поштено, никоме нисам украо, ни отео. Имао сам три аутомобила, јахту, глисер. У то време сам могао по 15, 20 другара да водим на скијање, радило се јесте, али се и уживало", рекао је он својевремено за домаће медије.
Иако је од 2005. изгубио прво брата, који је имао само 31 годину кад је умро од рака, потом оца, а онда 2013. године и мајку за коју је био изузетно везан. Упркос свим парама и обожаватељкама живио је с њом до посљедњег дана у кући на Бановом брду.
"Одрастао сам у феноменалној породици: отац је био професор физичког у хемијској школи и глава куће у патријархалном смислу; мама је радила као инжењер технологије у Институту за нуклеарне науке у Винчи, и као интелектуалци, васпитали су и мене и покојног брата да не будемо похлепни, већ да ценимо оно што имамо у животу. Мене паре нису промениле, и дан данас се дружим са истим људима с којима сам се дружио пре каријере, никад нисам заборавио старе пријатеље колико год да је било нових.
"Самоћа је тешка сама по себи. Никад нисам живео сам и нисам навикао на то. Баш пре неки дан сам био на Топчидерском гробљу где су ми брат, отац и мајка сахрањени заједно, у једној гробници. Увек кад ми се нешто деси, леп или ружан тренутак у животу, одем на гробље, запалим свеће и испричам им шта има ново. Знам да не могу да ме чују, али тако се осећам лакше. Последњих 7-8 година смо мама и ја остали сами, али она је почела да копни већ пре осам година, кад је изгубила сина, мог брата, 2005. године. Иванова смрт је потресла целу породицу и од тад смо сви почели да живимо неке нове животе, а нисмо били спремни на то", рекао је једном приликом за магазин "Story".
"Никога нисам нити увредио, нити повредио, нити разгневио, мислим да ће ми Бог тако и вратити"
"Тата је умро 2006, био је професор физичког у хемијској школи овде на Бановом брду, био је легенда Чукарице, бивши репрезентативац Југославије у гимнастици, баш су га волели. Довољно говори то што му је на сахрани било 500-600 људи, као и на братовој. Најтежи ми је тај осећај да на овој планети нема више моје крви и да више нема никога ко ми жели добро као родитељи. Мислим да се мамином смрћу затворио тај неки круг који се отворио братовљевом. Тужно ми је кад погледам ту нашу велику кућу на три нивоа како зврји празна. Седим увече и гледам ТВ, нико не зове телефоном, ништа. То су ситуације у којима човек лако може да одлепи. Међутим, ја сам доста психички јак и мислим да добро издржавам. За сад. Не знам докле ћу.
"Шта год да се деси, ја сам ту где јесам, имам кров над главом и бићу добро. Никога нисам нити увредио, нити повредио, нити разгневио, мислим да ће ми Бог тако и вратити", рекао је он, преноси Лепа&Срећна
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
