Дијана Ђоковић о пријетњама Албанаца и борби за породицу

Родила је Новака Дијана, подигла га и гледала како постаје најбољи на планети - а данас јој недостаје.

Како каже госпођа Ђоковић, само жели да буде са њим, насамо. Недостаје јој то вријеме које је некада имала са својим сином, а данас је тај луксуз поред свих обавеза и људи око себе готово немогућ.

- Новак од малена није био као сва друга дјеца. Не причам о тенису, већ о њему као малом дјетету. Увијек се разликовао од остале дјеце јер је био много зрелији. Волио је да се игра, али му је пажња била другачије усмјерена. Није имао блентав поглед, већ чист, од кад се родио. Од када се родио, био је другачији у старту, једини није имао повез око главе послије порођаја, него је имао црну косу и дерао се као магаре, знала сам да је мој, почела је причу Дијана Ђоковић у првој епизоди Спорталовог серијала „Мајке шампиони” који се премијерно емитовао на ТВ Арена спорт.

Дијана није била онај класично амбициозни родитељ, те није ни сањала да ће њен син бити најбољи на свијету.

- Нисам могла да појмим да ће да буде свјетски шампион, ни у најлуђим сновима. Када је почео да игра тенис на уму нам је било само да се бави спортом. Нико од нас није играо тенис. Касније, са шест-седам година, пред полазак у школу, убачен је у камп на Копаонику гдје је била Јелена Генчић и Тениски клуб Партизан. Тада га је она преузела и рекла да није видјела талентованије дијете на овим просторима, послије Монике Селеш.

Новак је био талентован, али тенис је скуп спорт...

Мој муж је много пута већ причао о зеленашима и све што је рекао је истина. Била сам укључена у све то. Ујутро када се пробудиш и немаш чиме да дјеци купиш хљеб и најосновније ствари, то боли. Просто си очајан јер не знаш како да ријешиш неке ствари. Он (Срђан Ђоковић прим. аут.) је пуно пута пресипао из шупљег у празно. Позајмљивао је од једних, па да би њима вратио, узимао је новац од других и тако редом. Било је пуно непроспаваних ноћи. Мој муж никоме није дозвољавао да каже једну ријеч против Новака, да му се било ко супротстави. Куцао је на хиљаде врата не би ли нашао спонзора који би помогао да Новак оде у Аустралију, Париз, јер су то велике своте новца. На крају, пошто нисмо имали могућности, морали смо по сваку цијену да узмемо менаџере из Израела. И то је много скупа игра. Није лако. Мислим да смо на том путу изгубили доста живаца и нерава, али то је живот. Много пута је разговарао с неким нашим бизнисменима и људима које је познавао да уложе у Новака, не да дају новац, већ да се направи уговор. Међутим, наши то нису хтјели и нису имали слуха. Нажалост, али је тако, вјероватно би данас стекли милионе преко њега, то је чињеница.

И без такве врсте помоћи о којој је говорила Новакова мајка, он је успио да у каријери само од тениса засад заради више од 160 милиона долара.

- Веома је било тешко. Када знају да ти је хитно, камату намјерно увећавају. Камате које смо плаћали на мјесечном нивоу, у иностранству се не плаћају на годишњем нивоу. То су биле абнормалне ствари, али некако смо се довијали. Имали смо посао на Копаонику, који сам морала да радим, по неколико мјесеци годишње, како би дјецу исхранила и како бисмо вратили дугове. Већи дио сезоне сам радила за дугове и дебели закуп на Копаонику. То је тако морало. Када знаш да нешто мора, имаш циљ и идеш ка њему. Сјећам се када је Новак ишао на јуниорски Ролан Гарос, неки људи су у посљедњем тренутку одустали од спонзорства, Срђан је морао да узме на камату. Човјек када је видио да му је фрка рекао је: “Знаш како, иначе је десет посто, али за тебе је 15, јер видим да ти се жури”. И шта ћеш, мораш да узмеш, јер немаш времена за другу опцију, јер он сутра путује. У тим тренуцима у кући наравно немамо динара, Срђан одлази с Новаком на турнир, а ја без пара за хљеб остајем код куће с двоје мале дјеце. Мислим да смо били веома храбри. Да се родио у некој другој држави све би било другачије. Овдје нисмо имали ничију подршку, нити помоћ. Та брига ме је касније коштала здравља.

Здравље на почетку каријере мучи Новака... На удару је публике и тениских легенди. Новак је низо успјехе, али с популарношћу су дошле неочекиване муке. Неке слатке, неке језиве:

- Сјећам се његовог првог финала, 2005. године у Лондону и пара које смо узели. То је за нас било као да смо добили милионе, али то је једна сигурност коју имаш. Имала сам мало више новца него што сам смјела и замало на аеродрому да ме претресају. Сав новац од турнира је био код мене, када су ме питали колико новца је било у торби, почела сам да замуцкујем, јер заиста нисам знала. Рекла сам да је то новац од турнира и срећом се појавила нека жена која је рекла да ме пусте.

Пријетили су нам Албанци, наркомани хтјели да нам отму пса...

Кроз сузе је Дијана Ђоковић казала да је остала жељна сина кога има цио свијет, али најмање његова породица:

- Јако сам га жељна, то је нешто што је остало у мени дубоко - рекла је у сузама Дијана. Вољела бих да сједнем, да попричам с њим, да причамо, да се смијемо, плачемо... Али нас двоје. Жељна сам да будем с њим, да причамо, то је пола сата. Обично је много људи увијек око њега. Жељела бих некада да га ухватим за руку и да негдје одемо само нас двоје. Мораћу то да урадим једног дана.

Једна од оних језивих ствари јесу напади Албанаца на српског аса.

- Било ме је страх 2009. године у Лондону, када је све нас у кући чувао Скотланд Јард, зато што су албанске групе пријетиле Новаку, јер је дао подршку у акцији “Косово је Србија”. Тада сам се плашила, јер ти си у кући, а око тебе Скотланд Јард и онда су се питали зашто је изгубио од Марата Сафина. Изгубио је јер је дечко био под притиском, али то се није причало. Много ствари није испричано.
На разне начине су покушавали да науде Ђоковићима:

Доживјела сам да ми је жена из комшилука рекла да су момци из блока, очигледно наркомани, хтјели да ми отму куче, да би тражили откуп. Тада ме је било страх докле све ово иде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.