Данас се поштује важан обичај у част Светог Иринеја

Свети Иринеј, епископ Лионски, спада у најзнаменитије оце и учитеље Цркве. Живио је и подвизавао се у другом вијеку, посветивши сав свој живот борби против гностицизма. Његов значај за хришћанску Цркву другог вијека може се поредити са значајем Светог Атанасија Великог за Цркву четвртог вијека. Обојица су се у свом животу и раду истакли као заштитници чистог, неповријеђеног црквеног учења против лажних јеретичких учења свог времена: Свети Иринеј – против гностицизма, Свети Атанасије – против аријанизма.

Свети Иринеј је рођен у граду Смирни, у Малој Азији; од ране младости предао се темељном изучавању јелинске мудрости и постао одличан зналац грчке поезије, филозофије и осталих јелинских наука. Ипак, свјетовно знање није занело младог Иринеја. Чувши за духовну мудрост, хришћанску мудрост, и почевши се упознавати с њом, он се одушевио њоме и желио да је свим срцем усвоји, осјећајући њену спасоносност и неизмјерну важност.

По повратку из Рима, свети Иринеј ступи на архијерејски престо светог Потина, након што овај мученички пострада. Као архијереј, свети Иринеј мудро руководаше својом лионском паством у тешким временима, јер су многе невоље нападале Цркву Христову: незнабожачки идолопоклоници прогонише хришћане, а безбожни јеретици ствараху пометњу и раздор у Цркви Божијој. Свети Иринеј трпљиво подношаше ради имена Христовог притиске и непријатности које му наносише идолопоклоници, а против јеретика неустрашиво војеваше својом ријечју и својим књигама. Архијерејска дјелатност светог Иринеја не ограничаваше се само на Лион, чије све грађане он преведе у хришћанство, него се прошири на цијелу Галију. Осим тога, свети Иринеј одржаваше живе везе са римском црквом и са малоазијским црквама, о чему свједоче његове посланице, упућиване тамошњим епископима.

Велику ревност показа свети Иринеј у разобличавању и оповргавању тадашњих јеретичких учења. У том циљу он написа многе књиге, у којима богомудро оповрже заблуде јеретика и изложи и одбрани истине хришћанске вјере. Од свих његових дјела најзначајније је оно под називом: „Против јереси“, или тачније: „Разобличење и оповргавање лажнозванога знања“, у пет књига. Ово дјело свети Иринеј поче писати на молбу једног свог пријатеља ради оповргавања јереси валентинијана, који у то вријеме силно проширише своје лажно учење не само у Риму него и у Галији. Затим, желећи да покаже лажност и суштину Валентинове јереси, која понавља заблуде ранијих јеретика, свети Иринеј описа старе јереси које су се раније појавиле и ступиле у борбу са хришћанством, богомудро побијајући све заблуде јеретика и раскривајући једино спаcоносно учење хришћанске Цркве.

Руководећа мисао богомудрог оца, светог Иринеја, јесте ова: „Свако ко жели да зна истину, треба да се обрати Цркви, јер су апостоли само њој јединој саопштили божанску истину, и, као богаташ у ризницу, положили у њу све што се односи на истину. Само је Црква врата живота.“

Овакво значење Цркве, као једине непогрешиве чуварке и носитељке истинског апостолског предања, свети Иринеј заснива на томе што у Цркви стално обитава Дух Свети и непрестано делују божански дарови и силе. Дух Божји, по учењу светог Иринеја, присутан је у Цркви од самог њеног оснивања. Он је као живот и душа Цркве; Он је покреће и управља њоме онако како душа покреће и управља члановима нашег тела. У Цркви је дато све чиме се извршује наше спасење. Због тога што у Цркви стално и непосредно пребива Дух Божји, она никада не може погрешити или пасти у заблуду. Божанска истина, предата јој усмено или писмено од светих апостола, остаће увек једнака, чиста и божанствена као што је била и у време апостола, јер један и исти Дух Свети деловао је и у апостолима, а делује и сада у Цркви – у лицу њихових насљедника. Апостолско прејемство чува се у Цркви свуда и непрекидно, а с њим и апостолско предање у његовом чистом и неповређеном виду.

Уопштено, свети Иринеј учи да Црква, иако расијана по цијелом свијету, чува једно и исто учење присуством једног и истог Духа Божјег и непрекидношћу апостолског звања. Црква подједнако вјерује, проповеда и предаје, имајући као једну душу и једно срце; подједнако проповиједа истину и просвећује свуда по свијету. Као што је сунце једно и исто за цијели свијет, тако и проповијед истине сјаји и просвећује у цијелој Цркви.

Тиме учећи и усмјеравајући вјерне, свети Иринеј спасе многе од незнабожачког идолопоклонства и јеретичких заблуда; многе хришћане он настави на пут спасења, а неке укријепи на мученички подвиг. Напосљетку, и сам пострада за име Христово у вријеме цара Севера: њему би одсјечена глава. Тако свети Иринеј прими славни вијенац мучеништва у царству Господа нашег Исуса Христа.

У складу с овим, хришћани данас треба да оду у цркву и запале свијећу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.