Да ли стрес власника оптерећује пса?

GS
Да ли стрес власника оптерећује пса?

Колико сте пута имати стресан телефонски позив и истовремено бацили поглед на свог пса који би забринуто гледао у вас? Колико пута сте махнито сређивали стан и као без главе припремали закуску или вечеру непосредно уочи доласка гостију и с времена на вријеме погледали у љубимца који је исто тако безглаво јурио заједно са вама?

Ако сте примијетили да у тренуцима сопственог "лудила"  ваш пас изгледа као и ви, погођен и прилагођен вашим емоцијама, највјероватније сте закључили да је и он под стресом.

Да ли пси осјећају стрес? Бројне студије указују на то да пас може да намирише хормон стреса кортизол, али није јасно да ли га он узнемирава.

Најновија студија, објављена у Сциентифиц Репортс, можда има одговор на то који ниво емпатије показује ваш пас кад сте под стресом и како он тада реагује.

Како је изјавила Зое Пар-Цортес, ветеринарски хирург и главни аутор студије, ово је вјероватно прво истраживање које доказује да мирис људског стреса утиче на емоционално стање пса.

Како су истраживачи утврдили да пси осјећају људски стрес

Да би добили одговор на питање "Да ли пси могу намирисати стрес", др Пар-Цортес и њен тим су научили 18 паса да једна чинија у просторији садржи награду, а једна је празна, а затим су мјерили колико брзо је сваки пас пришао трећој мистериозној посуди да види да ли се у њој налази посластица. Мистериозна посуда је садржавала трагове даха и зноја људи који су или обављали стресне задатке, попут јавног говора и тестова из математике, били под притиском или су се бавили активностима попут слушања умирујуће музике и гледања опуштајућих видео записа.

Истраживачи су затим дали псима когнитивни тест како би измјерили њихов емоционални одговор на ове мирисе, а др Пар-Цортес упоредила је ову компоненту студије са експериментом "Да ли је чаша полупуна или полупразна".

"Ако некоме покажете чашу која је напуњена до пола, да ли ће мислити да је напола пуна или полупразна зависиће од његовог расположења у то вријеме", објашњава ауторка студије.

Умјесто допола напуњених чаша, у студији са псима коришћене су чиније за храну да би се открило колико су пси "оптимистични" или "песимистични" у погледу откривања посластица. Ако би пси брзо пришли мистериозној посуди, то је показало оптимизам у погледу проналажења награде, али након што су осјетили мирис стреса, пси би се рјеђе враћали тој посуди. То указује да је мирис стреса можда умањио спремност паса да ризикују и приђу тој посуди. Вјероватно су мислили да неће видјети награду у њој, па су на тај начин жељели да избјегну разочарање.

Да ли људски стрес растужује псе

Иако се чини да постоји узрочно-посљедична веза између стреса и туге, истраживачи не тврде да људски стрес растужује псе. Не можемо се директно измјерити емоција попут туге код животиња, јер се специфична осјећања попут ових могу само пријавити. Људи додјељују различита имена позитивним и негативним емоцијама - тузи, анксиозности, страху - и оне нас приморавају да се понашамо другачије.

Иако не можемо да тражимо од животиња да кажу своја осјећања, можемо процијенити њихово понашање како бисмо рекли да ли је позитивно или негативно: студија је открила да су пси, након што су осјетили људски стрес, промијенили расположење које је постало негативније. Пси постају песимистични, склони су ризику, не желе нешто да ураде и то је повезано са негативним емоцијама, али не можемо са сигурношћу знати да ли је то туга, стрес или страх.

Који су знаци да стресирате свог пса

Да бисте открили да ли пас показује знаке стреса због неких ваших поступака и расположења, пратите изразе његовог лица и звуке које испушта. Уобичајени сигнали стреса код паса су исколачиање очију (изражене беоњаче), облизивање усана, зијевање, скретање погледа, подвлачење репа између ногу и спуштање ушију уз главу. Пси такође могу лизати своје шапе када су узнемирени.

Ако примијетите да пас дјелује да је и даље под стресом, да бисте растјеретили њега, али и себе, дубоко удахните и смањите ниво сопственог стреса.

Колико дуго су пси погођени људским стресом
Студија није тестирала колико дуго су пси били погођени људским стресом. У експерименту је кратка изложеност посудама са "стресним" људским узорцим била довољна да утиче на њихов одговор, али није утврђено колико дуго су ови ефекти трајали.

Важна напомена је да у овој студији "узорци стреса" нису потицали од власника паса, већ од непознатих људи. Засебне студије, објављене у Сциентифиц Репортс, откриле су да популарне расе паса, које као помоћнике користе сточари, одражавају дугорочни ниво стреса својих власника, а дугорочни стрес код паса повезан је са односом човјека и пса и особинама личности власника.

У смањењу анксиозности и стреса код паса користе се само позитивне методе тренинга које укључују награде умјесто казне. Обучавање љубимаца треба да се одвија кад смо смирени.

Пси и људи су се веома зближили као врсте. И пси имају негативне и позитивне емоције, па је веома важно да будемо пажљиви и саосјећајни према њиховим емоцијама. Избјегавајте кажњавање и појачајте позитивну и забавну интеракцију са љубимцем. Идите заједно у дуге шетње, посећујте продавнице за кућне љубимце и заједно бирајте играчке и посластице, заједно се играјте и заинтересујте пса за менталне игре намијењене псима.

Да ли пси осјећају друге емоције

Пошто знамо да пси могу да осјете стрес, питање је и могу ли да нањуше још неке емоције. Пси могу намирисати емоције попут љутње, среће и страха, а њихово понашање се мијења у складу с тим. Ова интуитивна врста може нањушити трагове наших емоција из мириса и других извора као што су говор нашег тијела, изрази лица, тон гласа... Емпатија је такође дио псећих осјећаја: недавна студија објављена у Анимал Бехавиор открила је да пси добијају стрес слушајући снимке људи који плачу.

Др Пар-Кортес се нада да ће проширити своја истраживања тако што ће тестирати ствари попут мириса људске среће или дубоког опуштања на истом тесту когнитивне пристрасности, како би се установило да ли то има позитиван ефекат на расположење паса, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана