Да ли се препознајте у "хеликоптер родитељству"?

ГС
Да ли се препознајте у "хеликоптер родитељству"?

Хеликоптер родитељи су они родитељи који непрестано бдију над својом дјецом и, по потреби, ускачу кад год негдје зашкрипи уклањајући сваку препреку пред којом би дијете могло да се нађе. То су маме и тате који су контрол-фрикови.

Овај тип родитељства је сасвим супротан слободном одгајању дјеце који примјењују родитељи који слободно пуштају дјецу да се сама суочавају са изазовима и грешкама, преноси портал Мој педијатар.

Али, да ли слободно одгајање дјеце подразумијева мале дивљаке? И да ли бдење дјеци штети више него подерано кољено или сломљен зглоб? Ево шта треба да знате како бисте одгојили разумно и психички стабилно дете а да вас нико не оптужи да сте „хеликоптер родитељ”, .

Сагледајте ризике прије него што се поставите превише заштитнички

„Лако је бринути се у ситуацијама када деца креирају сопствену игру.” Тврди др. Стјуарт Браун, аутор књиге “Игра: како обликује мозак, подстиче машту и окрепљује душу”.

- Али, дио родитељског посла је да научимо да прихватимо своја ограничења у томе да дјецу увијек штитимо и да морамо увијек да будемо сигурни да су успјешна и срећна. Сваки родитељ треба да његује тај унутрашњи нагон дјеце за самосталном игром који ће дјеци дозволити да развију самопоуздање. Наравно да постоје ризици и њих треба надгледати и минимализовати. Али, спрјечавање слободне игре или строго контролисање дечијих активности са собом носи више ризика за њихово будуће здравље, успјех и срећу – истиче Браун.

Ако превише радите за своје дијете на лошем сте путу

Стручњаци упозоравају да је превише надгледања дјеце, завршавање ствари за њих, очекивање да водите све битке ваше дјеце, рецепт за пропаст. Сви родитељи би требало да знају следеће: Запамтите: једног дана ваше дијете ће морати да зна да се снађе и без вас. Дјеца се уче сналажљивости и самопоуздању тако што се хватају у коштац са проблемима – сама.

Постоје ситуације које ваше дијете (ма колико мало) може да савлада и без вас. Помоћ није увијек корисна. Понекад она дјеци ускраћује могућност да нађу свој стил рјешавања проблема. Најчвршће дрвеће расте на најјачим вјетровима. Ако све олакшавате свом дјетету, оно неће моћи да се бори са потешкоћама.

Ријетко или, боље, никада немојте радити за дијете оно што оно може само да уради. Лако је наставити хранити дијете или га облачити, али родитељи који охрабрују дјецу да ове задатке сама раде у ствари раде најбоље за дијете. Размислите само у какву особу ће порасти.

Дугорочне посљедице “хеликоптер родитељства” нису добре

Прва студија која је рађена са циљем да се дефинише шта је хеликоптер родитељство као и које дугорочне посљедице оно има, установила је да дјеца над којом родитељи стално бдије одрастају у зависне, неуротичне и мање отворене људе у поређењу са дјецом коју родитељи више остављају да се сама сналазе.

Истраживачи у Државном колеџу Кин у Њу Хемширу у САД, установили су да су студенти који су одрасли са презаштитнички орјентисаним тј. „хеликоптер” родитељима претежно мање отворени за нове идеје и акције, рањивији, анксиознији и са мање самопоуздања од дјеце која су имала мало „дистанцираније” родитеље.

Радите мање за дјецу и уживајте у плодовима касније

Истраживања над дјецом рођеном између 1982. и 1999.год показују мане превише заштитнички усмјерених родитеља који су ненамјерно претворили своју дјецу у особе које лако одустају. Једна од првих емпиријских студија о генерацијским разликама у пословним вриједностима коју је водила Џин Твенџ на Универзитету Сан Дијего, показује да ова генерација жели добру плату и престижни пословни статус без улагања пуно радних сати.

Она каже да презаштићена дјеца која не добију оцјене које очекују на факултету или не успијеју довољно брзо на послу – одустају.

- Све више и више ученика долази на факултет не знајући како да сами раде ствари за себе. Родитељи мисле да младим људима помажу тако што раде ствари умјесто њих али их у ствари тако чине мање независним - каже професорка Твенџ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана