Чекајући у реду на шалтеру пронашла мајку након 23 године

Те 1992. обећала самој себи да ће пронаћи и скупити свих својих осморо браће и сестара. Успјела је прије седам дана. Бекира није имала лако дјетињство. Некад су живјели у БиХ, у Великој Кладуши. Њени родитељи Џемила и Ахмет имали су осморо дјеце, најстарија је Бекира. Још док су дјеца била малена, преселили су се у Хрватску у Цетинград.

Родитељи су се растали, Џемила је са сином Емиром и својим братом Мујом отишла у Ирску, а остала дјеца су остала са оцем.

Дјеца која су остала с оцем, такође су се разишла на све стране. Најстарија Бекира заклела се да ће кад-тад поновно скупити сву своју браћу и сестре. Троје је нашла сама, а троје јој је 2008. године нашао новинар 24сата.

Ни није знала што је с онима који су отишли у Ирску.

Прије седам дана Бекира је из Задра дошла у Велику Кладушу са супругом Иваном (40) и сином Аленом (2) из Задра, гдје живи, да продужи пасош. Пред шалтерима су били дуги редови, а мали Ален је почео плакати. Сви су их гледали, но одједном је жена која је била прва у реду понудила да је због дјетета пусти преко реда.

Бекира јој је захвалила и поглед јој се зауставио на њеном лицу. Црте лица су јој се одједном учиниле тако познате и схватила је да би то могла бити њена мајка. Но, несигурна и у двојби није знала што учинити. Закључила је да ће се послије кајати ако ништа не подузме, па је питала жену за име. Кад је чула да се жена зове Џемила Ћуфуровић, дјевојачки Надаревић, Бекира је успјела изустити: “Ти си моја мајка! Ја сам Бекира!”

Обје су почеле плакати, грлити се и љубити. Полицајци, службенице и странке били су у чуду, а неки људи заплакали су заједно с њима. Младић у зеленој кошуљи и траперицама који је био иза мајке прогурао се до њих и рекао Бекири:

“А ја сам ти брат Емир!”

Опет изненађење. Загрлили су се и изљубили, а онда још једно изненађење, човјек који је стајао иза Емира проговорио је:

“Што, зар нећеш поздравити и мене, ја сам ти дајџа Мујо”.

Чуђењу и изненађењима једва да је било краја. Отишли су на каву у робну кућу преко пута полиције да наставе дружење на које је Бекира чекала годинама, питајући се гдје јој је породица. И ето, Бекира је заокружила своју причу и одрадила све што је још давно планирала.

Када се све сагледа, да се мали Ален није расплакао, према свему судећи, његова мајка никад не би ступила у разговор са старијом госпођом. Обје би тога дана обавиле свој посао и отишле свака на своју страну, преноси Дијаспора.инфо.

Док не буду готови пасоши, виђаће се сваки дан и покушаће надокнадити изгубљено, а онда ће Џемила, Мујо и Емир назад у Ирску, а Бекира, Иван и Ален у Задар. А будућност је тек пред њима, преноси Крајина.ба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.