Био је најпожељнији мушкарац бивше Југе, а онда му је дрога уништила живот

Драмски умјетник рођен је 15. фебруара 1965. године у Београду, а глумом је почео да се бави још као дјечак, те је прву филмску улогу добио са девет година у драми Саве Мрмка "Реквијем за тешкаша". Услиједиле су улоге у серији "Ђавоље мердевине" и филму "Дечак и виолина".

Глумио је Чикала у „Бошку Бухи", те Трту у серији "Повратак отписаних". Године 1983. је уписао Факултет драмских уметности у Београду, а три године касније са младим колегама снимио "Бал на води". До краја осамдесетих играо је у још шест филмова, од којих је најзначајнију улогу остварио у "Како је пропао рокенрол".

Како се тада писало у медијима, на прстима једне руке могле су да се наброје дјевојчице које нису биле заљубљене у њега, чије су џејмсдиновске слике у раздрљеној кошуљи преплавиле излоге дуж градске штрафте, од Славије па до пицерије "Снежана" на крају Кнез Михаилове улице.

Опште позната југословенска звијезда и национални срцеломац постаје послије филма "Бал на води", романтично слаткасте антикомунистичке филмске приче. Занимљиво је да је многе опасне филмске сцене снимао сам, без каскадера, јер није желио да гледаоци примјете да то није он. На сету је увијек био перфекциониста, што се видјело и на крајњем производу.

Од дјевојчица је бјежао на Аду Бојану, гдје ће се након неког времена у друштву Маргите Стефановић препустити чарима хероина. Убрзо ће опијати одредити његову каријеру, па ће улога бити све мање, а наркотика све више. Почињу да стижу и прве вијести о његовим излетима у београдске канцеларије и отуђивању имовине.

Тако је из Котора стигла вијест о Бакочевићевом хапшењу због крађе компјутера, што ће му донијети лошу репутацију, па ће дуго година особље у београдском СКЦ-у страховати да ће им сваког часа Бакоч упасти кроз прозор, као што је једном осумњичен да је спајдерменским методама ушао преко крова шанка у СКЦ-у и похарао једну од канцеларија.

Глумац Небојша Бакочевић је тих деведестих пунио новинске ступце. Али не поводима као тих давних осамдесетих, када је доминирао талентом и шармом, а Београђанке га частиле незваничном титулом највећег заводника. Ко га се можда и не сјећа као Чикала из "Бошка Бухе", сигурно је видио неку репризу култних остварења домаће кинематографије, попут филмова "Бал на води", "Како је пропао рокенрол", "Догодило се на данашњи дан", "Оригинал фалсификата", "Црни бомбардер".

Стигао је да се појави и у фолк епопеји Драгане Мирковић "Слатко од снова", а на позоришним даскама посљедњи пут смо га видјели у улози његовог алтер-ега, Сида Вишуза, у представи "Зиги Стардаст". И од тада - ништа.

Међутим, Бакоч се обрео у главним улогама, не филма и театра, гдје му је мјесто, већ таблоидних прича недостојних младића кога су некад сви већ видјели као првог Србина у Холивуду. О свему томе, мора се признати храбро, Небојша Бакочевић је пристао да говори за Курир. И то је један од ријетких интервјуа који је дао и то почетком 2000-их, тачније 2004. године..

Помиње се прича о пребијању и скинсима, као и злоуптреба дроге, а а Бакочевић је има одговор и на то.

- Искрено, мени не треба тај публицитет. Први филм сам снимио кад сам имао седам година и медијске приче су само пропратна ствар за оно што радим. Нису ме тукли, већ сам добио пар удараца. И нису били скинхедси, него људи који под појмом "добар провод" подразумевају да се напију, издрогирају и неког пребију, па су налетели на мене.

Што се тиче дрогирања, то је стварно смешно. Кад у Србији свако буде гледао своја посла, биће нам много боље. То да ли се дрогирам је моја ствар. Чак сам и свом оцу Лазару Бакочевићу дао мокраћу на анализу. У резултатима није било ничега, тако да, уколико то некога занима, имам и црно на бело. Чудна ствар ми се дешава у последње време... Откад сам почео да говорим истину - нико ми ништа не верује - причао је Бакоч.

Упитан да ли га и даље прати глас да је швалер, глумац је одговорио:

- То морате да питате жене, али морам да признам да сам приметио да ме воле, а ја њих обожавам. Кад сам 1983. уписао Академију, једна од девојака ми је рекла да сам глуму уписао због жена. Има у томе истине. У животу ме занимају искључиво две ствари: храна и жене. За Оскара ме заболе уво.

- Веселе, лепе и паметне. Да бих се оженио, она би морала да се брине о мени, а ја о свему осталом. Још је давно Леонард Коен написао да ће жене једног дана да преузму све у своје руке, а мушкарци ће да се баве својим детињастим пословима, као што су уметност, поезија... Оне и онако одржавају овај свет у животу - говорио је Бакоч 2004. године.

Ишчезао је са филма послије ситне улоге у филму "Нож" али никад из женских мисли. Прилично непопуларан због бизарног понашања услијед хероинске зависности, будио је спасилачки инстинкт код многих жена. Колико је познато, ниједна га није спасила од хазардерске ћуди. Његова љубавна прича са балерином Ашхен Атаљанц постала је урбана легенда Београда, као и она са глумицом Владицом Милосављевић.

Од новог миленијума, појављивао се спорадично и у епизодним улогама, 2002. Лавиринт (ТВ серија), 2008. Вратиће се роде, 2012. Артиљеро, а посљедњу је одиграо у серији "Пет", која се 2019. емитовала на РТС.

У неколико изјава које је дао навео је да се повукао зато што не жели да буде естрадна личност, већ да живи у миру. Да ли ћемо чувеног Бакоча видјети у још неком остварењу је велико питање на које многи који су га обожавали жељно чекају одговор, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.