Без овога се у Југославији није ишло у госте: Килограм коцке, 100 грама кафе и овај слаткиш!

Флаша вињака или шљиве, кило шећера у коцки, 100 или 200 грама мљевене кафе, у зависности колико гости добро стоје, и за дјечицу обавезно чоколада!

Али не било која, него „брацо“ или „сека“, а код већине домаћина и „брацо“ и „сека“.

Рођени у СФРЈ радо се сећају тих чоколада у плавом и розе омоту које су се продавале широм Југославије, а производила их је хрватска фабрика „Звечево„.

Била је то једна од најдражих дјечјих посластица у оно вријеме, а у госте се без ње није ишло.

Чувене чоколаде са дјечаком и дјевојчицом на омоту почеле су да се производе давне 1957. године. У прво вријеме на амбалажи су биле илустрације, а од 1988. године омот су красиле фотографије правог дјечака и праве дјевојчице.

Када су се појавиле, фотографије то двоје дјеце изазвале су велику пажњу па су сви жељели да знају ко су, чија су, јер није мала ствар појавити се на чоколади која се продавала у земљи од 22 милиона становника!

Већина је мислила да су то сигурно дјеца неког буџе, неког функционера који их је прогурао да се нађу на чоколади.

Деценијама касније, друштвеним мрежама почела је да се врти фотографија на којој су, како је стајало у опису, наводно Марио и Дубравка Пешун - син и ћерка Бошка Пешуна, познатог сликара и графичара из Осијека, који је радио дизајн за Сапонију Осијек и Звечево.

После илустрације Браце и Секе, на омоту су се појавила права дјеца!

– С Брацом се не познајем особно, али ме је пронашао на Фејсбуку пре годину-две и сад смо у контакту, испричала је прије скоро 10 година за Радио Сарајево права Сека са чоколаде - Теа Агбаба чију фотографију можете погледати овдје.

Наиме, плавокоса дјевојчица која је красила омот популарне чоколаде је Теа Агбаба, ћерка новинара Градимира Агбабе која је у разговору за Радиосарајево пре деценију открила како се баш њена фотографија нашла на омоту чоколаде, а открила је и неколико детаља из свог живота.

– Био је један сасвим нормалан дан и мислим да су тражили по вртићима дјецу, те ко би могао бити на тим чоколадама, али су све време гледали у мене. Одмах су рекли да сам ја та! – испричала је Теа и додала како су јој тада сви рекли да је то предивна прилика.

– Мислим да сам управо ја та јер сам била доста насмешена, браћа су ми увек говорила да имам те неке дечје образе и да их дан-данас имам. Ваљда сам баш била права „мала цурица“ - рекла је.

Испричала је и анегдоту како није знала да ће на чоколадама бити и „Брацо“, који је био Дан Бабић, па јој није било јасно како ће сада неки непознати дечко бити њезин брат, кад она има тројицу браће.

– Такође се сећам да сам у једном тренутку хтела да се сама фотографишем, па су ми онда објашњавали да нема могућности да у исто време будем на фотографији и да се сама фотографишем – испричала је Теа за Радиосарајево.ба.

– С Брацом се не познајем лично, али ме је пронашао на ФБ пре годину-две и сад смо у контакту. Чини ми се као један јако симпатичан дечко, делимо једну доста велику успомену из нашег детињства – рекла је Теа која је 20 година живела у Лондону, а потом прешла на Палма де Мајорку.

Тада је испричала и да је носталгична, да јој недостају Хрватска и сарма, а истакла је и да је очувала језик и да увек зна одакле је.

Сека се продавала и на ребра јер нико није имао пара да купи цијелу.

Најстарији чоколадни бренд не само у Хрватској него и у региону управо је чоколада Сека и Брацо. Постала је део идентитета и колективног сјећања бројних генерација. Међутим, када је 1950. почела производња прве чоколаде у Звечеву она се звала само – Млијечна чоколада. Како је на њој био лик слатке насмјешене дјевојчице, сами купци почели су да је зову Сека.

- Сјећам се, имала сам негде 5-6 година када ме мама послала у оближњу сеоску трговину да купим неке кућне потрепштине. На полици је иза трговачког пулта стајала велика чоколада од пола килограма на којој је био лик дјевојчице. Трговац је такву чоколаду продавао на ребра јер готово нико није могао да је купи цијелу. Мама ми је рекла да купим три ребра чоколаде, једно ребро за мене, а остала два за моје две млађе сестре. Вјероватно је то било пред Ускрс јер чоколаду смо тада могли да приуштимо само за Божић и Ускрс. Прву цијелу чоколаду од 100 г добила сам 1961. када сам завршила у болници у Ловрану на операцији кичме, а донијела ми је тета Милка која је имала више новца од моје породице. Тада сам добила и Секу и Брацу – присећа се мр. Марица Плоужек, шеф развоја производа у пожешком Звечеву и творац многих садашњих чоколада.

Родила се исте године кад је и почела производња прве чоколаде у Пожеги.

Кад је имала седам година, 1957, у Звечеву су одлучили да својој првој чоколади дају име Сека јер се то име већ уврежило међу купцима. Одлуку о томе донео је тадашњи технички директор Златко Шимуновић. Идуће године Сека је добила и Брацу. Ликови на омоту били су из маште, нацртани руком, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.