Ана се породила сама, у ауту поред пута
Иако је ситно бројала пред порођај, Ана из Крагујевца ипак се није надала да ће своје четврто дијете родити у аутомобилу. Малени Тадија није желио да чека, па ће се његов долазак на свијет још дуго препричавати.
Како ми је то било четврто дијете све ми је било и више него познато, порођај, болови, контракције. Задња три, четири дана осјећала сам болове, али нисам придавала значај, само сам их продисала. Отишла сам на рођендан код заове, али кад је одувала свећице замолила сам их да ме врате кући јер сам осјећала да нешто није у реду – каже Ана.
Сјела је у аутомобил са Горданом и Кристином и током вожње све је било нормално до једног тренутка, кад је осјетила да крећу порођајни болови. Тада је Ана рекла заови која је возила да стане, јер беба не жели да чека.
Двије заове јој прискочиле у помоћ
– Скренуле смо десно, ван пута, стале и у једном до два напона, угледала сам да је беба изашла. Кристина је одмах ставила бебу на груди, знајући да нема опрему за пресјецање врпце. Викала је добро је, добро је. Док смо чекали Хитну, увила га је у Гоцин џемпер и тако ушушкан код маме Тадија је сачекао Хитну помоћ – прича Ана.
Она додаје да је велика срећа у читавој тој ситуацији јесте што је Кристина, чији рођендан су тај дан и славили педијатријска сестра и осјећала се на неки начин у сигурним рукама. Сигурно је да ни оне овај догађај никад неће заборавити.
– Те емоције, када су угледале Тадију, не могу да вам опишем. Гоца је почела да плаче, Тина се држала све до тренутка када су нас пребацили у санитет. Држећи га све вријеме код себе, док га је докторка прегледала, ја сам била најпоноснија на њих, Тадију па на крају и на себе – истиче Ана.
Овај за све посебан дан дуго ће се препричавати а мали Тадија и његова мама постали су свима посебно драги и у болници управо због догађаја који је претходио њиховом доласку у породилиште.
– Када смо стигли у породилиште сви су били око нас, мене су одвели у салу а њега у блок за бебе. Послије неких сат времена сам сама устала из кревета и отишла до сестара да ми дају бебу. Даље је све лагано ишло, његов и мој опоравак. Послије три дана смо изашли кући и сада смо супер, растемо полако уз браћу и сестру – рекла је млада мама Ана.
Она је исказала велику захвалност Гордани и Кристини, јер без њих двије како каже не би било оваквог порођаја који ће се упркос непредвиљивим околностима памтити на најљепши начин.
– Гоци јер ми је била безусловна подршка, иако сам јој уништила задња сједишта аута и Тини, јер свашта сам у животу видјела али онакву пожртвованост и професионалност не. Сво вријеме је била на вези са колегиницама бабицама. Тај дан ће се од ове године дупло славити. Тетке су добиле братанца и имале јако узбудљив дан, а Тина ортака за дување свијећица следеће године – закључује Ана.
Тадија је на рођењу имао тежину од три килограма и 790 грама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
