Због чега се некада не сјећамо својих снова и постоји ли начин да их запамтимо?

Многи од нас имају проблема да се присјете својих снова. Разлог за ово лежи у компликованим циклусима спавања, пише ББЦ.

За многе од нас, снови су готово нематеријална присутност. Чак и они који могу оживјети снове које су имали у прошлости, могу се пробудити једног дана скоро без икаквог сјећања на то што су сањали.

Постоји доста разлога зашто се то догађа. Због чега имамо снове и можемо ли их се сјетити, питања су на која одговоре можемо наћи у својим тијелима која спавају и у својој подсвијести.

Спавање је много комплицираније него што се сматрало. Наши мозгови пролазе кроз прави вртуљак менталних стања приликом одмора, а неки његови дијелови пуни су менталних активности.

Сањање је најближе повезано с фазом спавања познатом као фаза брзог покрета ока или РЕМ фаза. РЕМ фаза се некада назива и десинкронизираним спавањем, јер може опонашати неке знакове будности. У овој фази, очи се нагло помичу и јављају се промјене у дисању и циркулацији, а тијело улази у парализирано стање звано атонија. Ово се догађа у интервалима од 90 минута током спавања и управо у тој фази мозак сања.

Постоји додатни проток крви у важним дијеловима мозга током РЕМ фазе: у кортексу, који наше снове испуњава садржајем и у лимбичком сиситему, који процесуира наше емоционално стање. Док смо у стању сна, они пуцају бијесним електричним активностима. Предњи дијелови мозга су, с друге стране, тихи.

То значи да често слијепо прихваћамо то што се догађа у сновима, све док не дође вријеме за буђење.

Проблем је у томе што су сликовитији прикази, то нам је теже схватити их и запамтити. Снови који имају јаснију структуру, лакши су за памћење, према ријечима професор психологије, Деидре Баре.

Али постоји хемијска компонента чији рад је веома важан за очување слика из снова и то је норадреналин. Норадреналин је хормон који припрема тијело и ум за акцију, а наш ниво норадреналина је природно нижи када смо у дубоком сну.

Франческа Сиклари, лијечница за истраживања о спавању у Универзитетској болници у Лујзијани, каже да постоје јасне разлике између нашег будног стања и нашег стања током сна и то није случајност.

"Вјероватно је добра ствар то што су живот из сна и будан живот потпуно другачији. Сматрам да када бисмо се могли сјетити сваког детаља сна, као у стварном животу, били бисмо збуњени тиме које ствари су се заиста догодиле у стварном животу", каже она.

Она каже и да људима који пате од поремећаја спавања, попут нарколепсије, може бити тешко знати разлику између својих живота када су будни и када спавају, а то може довести до тога да се осјећају збуњено и осрамоћено.

"Ту су, такођер, и људи који прилично добро памте своје снове и они почну преносити та сјећања у свој стварни живот", каже Сиклари.

Није случајно да снови којих се сјећамо углавном долазе из одређених раздобља нашег циклуса спавања, погођени кемикалијама које струје кроз наша тијела током спавања.

"Обично најснажније сањамо у РЕМ фази, када је ниво норадреналина у мозгу слаб", каже Сиклари.

Можемо сањати и мало прије него што се пробудимо, али наше јутарње навике, заправо, стају на пут присјећању тих слика. Најчешће нас буди аларм који ствара шупљину у нивоу норадреналина, што нам отежава загледати се у своје снове.

"Неким људима који ме питају због чега се не могу сјетити својих снова, кажем да је то зато што падају у сан пребрзо, спавају јако чврсто и буди их аларм", каже Роберт Стиккголд, истраживач спавања у Медицинској школи на Харварду.

"А њихов одговор је обично: Како ти то знаш?'", додаје он.

Стицкголд каже да се многи људи сјећају снова из раздобља када тону у сан, када ум почиње лутати и када се јављају слике сличне онима када људи излазе из сна. То је процес који се зове "хипнагогичко сањање". Стицкголд је рекао и како је, прије неколико година, провео систраживање у којем су се студенти у лабораторији пробудили брзо након што су почели упадати у ово стање.

"Свако од њих се сјећао свог сна", каже лијечник.

"Ово стање јавља се у првих 10 минута након што заспите. Ако само брзо заспите када легнете, онако како бисмо сви вољели да можемо, нећете се сјећати ничега из те фазе сна", додаје он.

Дакле, што ако се желите активно сјећати својих снова? Очигледно, свака особа која спава је другачија, али постоје неки опћи савјети који вам могу помоћи задржати своје снове.

"Снови су невјероватно крхки када се први пут пробудимо и немамо прави одговор због чега је то тако. Ако сте тип особе која искаче из свог кревета и одмах почиње са својим дневним обавезама, нећете се сјећати својих снова. Када се наспавате у суботу или недјељу ујутру, то је идеално вријеме да запамтите снове", каже Стиккголд.

"Оно што ја говорим мојим ученицима на течајевима је да, када се пробудите, покушате одлежати неко вријеме, немојте чак ни отварати очи. Покушајте 'лебдјети' и, истовремено, покушавајте се сјетити онога што се догађало у вашим сновима. Тако прегледавате своје снове док улазите у стање будности и запамтит ћете их баш као било које друго сјећање", додаје он.

Стицкголд каже да постоје још сигурнији начини за памћење снова.

"Говорим људима да попију три велике чаше воде прије него што легну у кревет. Не три чаше пива, јер алкохол сузбија РЕМ фазу, већ три чаше воде. Будит ћете се три или четири пута током ноћи и имат ћете тенденцију пробудити се на крају РЕМ фазе спавања, што је природно", рекао је он.

А ту је и још један савјет који нуде истраживачи спавања, да једноставно понављате себи, док тонете у сан, да се желите сјећати својих снова и да се сјетите њиховог значења. Стиккголд је, уз осмијех, прокоментарисао овај савјет: "Ово, заправо, дјелује. Ако то будете радили, заиста ћете се сјетити више снова."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.