Зашто смо сви постали тако заборавни

Професор Грант Шилдс, иначе тридесетдвогодишњак, који се бави проучавањем памћења, држао је предавање студентима о томе како стрес дјелује на наше когнитивне способности. У једном тренутку је заблокирао, и није могао да се сјети имена свог асистента, пише колумнисткиња Вол стрит џурнала, Елизабет Берштајн.

Наравно, било му је непријатно, посебно када је чуо смијех студената када је изговорио погрешно име. Ова привремена краткотрајна заборавност у посљедње вријеме је све чешћа појава код све већег броја људи, без обзира на године, тврде стручњаци.

Не успијева нам да се сјетимо једноставних ствари, имена пријатеља или колеге кога дуго нисмо видјели, ријечи које су нам иначе добро познате, па чак и обављања неких рутинских ствари које иначе радимо без размишљања.

Живимо у све бурнијим временима, послије пандемије ковида враћамо се неким активностима и сналазимо се у још једном новом „нормалном“. Ратови, кризе, избјеглице, несташице.... Све те промјене троше нашу когнитивну енергију, чак и више него што смо тога свјесни, тврде неуронаучници.

Зато није ни чудно што не можемо да се сјетимо шта смо јели за доручак.

Оптерећена „радна меморија“

„Наши мозгови се тренутно понашају као рачунари са превише отворених прозора. То успорава нашу моћ да обрађујемо податке, а памћење је једно од подручја која су погођена овим проблемом“, наглашава Сара С. Медник, неуронаучник и професор когнитивне психологије на калифорнијском Универзитету Ирвин.

Хроничан и кумулативни стрес посљедњих година, посебно у периоду пандемије, узео је свој данак. Истраживање које спроводи др Грант Шилдс, показало је да људи под стресом имају проблема са памћењем. Стрес негативно утиче на нашу пажњу и сан, а то посљедично утиче и на памћење. Исто тако хронични стрес може да оштети мозак и изазове додатне проблеме са памћењем, напомиње др Шилдс, професор на Универзитету у Арканзасу.

Поред тога, море информација које долазе са свих страна закрчују наше мозгове. Јако тешко одржавамо пажњу јер непрестано листамо по телефону, а истовремено радимо и друге ствари, а то нам, тврде неуронаучници, отежава да дуготрајно забиљежимо конкретна сјећања. Јако је тешко присјетити се нечега без контекста, а у ту категорију, на примјер, спадају и имена сарадника који са нама разговарају уживо, а не преко Зума.

У све то се умијешала и једнолична свакодневица током пандемије. Како да се сетимо одређеног догађаја када нам је сваки дан исти?

„Нови догађаји погодују нашем памћењу. Када се сва наша искуства стопе у једно, тешко нам је да се присјетимо појединачних тренутака“, наводи професор психологије на Универзитету Вашингтон, когнитивни неуронаучник, Захариа Риах, у изјави за Вол стрит џурнал.
 

Постоји начин да поправимо памћење

С годинама памћење нам постаје лошије, али с обзиром на то да људи когнитивно друкчије старе, научници не знају када то тачно почиње.

Неке студије показују да је памћење најбоље код људи у двадесетим годинама и да послије тога почиње систематски да опада, док нека друга истраживања показују да највећи пад почиње око шездесете.

Ако сте забринути за своје памћење, требало би да посјетите љекара, посебно ако и други примјећују вашу заборавност.

Поред тога, стручњаци дају и савјет шта да урадимо како бисмо поправили памћење:
 

Не форсирајте

Ако се трудите да се нечега сјетите, то је контрапродуктивно, кажу стручњаци. То нас фрустрира, а та фрустрација емоционалном дијелу мозга дозвољава да преузме доминацију над дијеловима који су задужени за памћење, истиче Џенифер Килкас, клинички психолог и професор психијатрије на Медицинској школи Универзитета Јејл.

Дајте себи времена, дубоко удахните, смирите мисли и покушајте касније.

Престаните са мултитаскингом

Тешко је да се сјетимо или запамтимо било шта ако обављамо више ствари одједном, напомиње др Килкас. Склоните телефон и већ то ће вам помоћи да контролишете претјерани доток информација. Покушајте да радите једну по једну ствар. Обратите пажњу на мале ствари које одрађујете по аутоматизму, као што је, на примјер, прање зуба.

„Кад вјежбате одржавање пажње у тренуцима које не сматрате битним, постаће вам много лакше у тренуцима који су битни“, истиче др Килкас.

Опустите мозак

Ово ће ојачати фрнотални режањ који је укључен и код памћења и код присјећања, али и код регулације стреса, наводи др Медник. Она препоручује свакодневне вјежбе медитације, јогу или једноставно контролу дисања, бар десет минута дневно.

Прошетајте по природи. Повежите се са људима које волите, дуго разговарајте, загрлите неког, водите љубав... Интимност смањује стрес јер се осјећамо сигурно и збринуто, каже др Медник.

Наспавајте се јер то чисти наш ум од штетних ствари које нам блокирају металне процесе.

Будите присутни

Будите потпуно присутни и пажљиво слушајте када разговарате с људима. То ће вам помоћи да се боље присјетите онога што сте жељели да кажете јер вам ум неће бити растрзан и презапослен, па ћете се и лакше сјетити шта је изречено.

Зато, склоните телефон, искључите ТВ и обратите пажњу на оно што вам људи говоре, немојте само да чекате свој ред да проговорите.

„Сваком разговору треба приступити с намјером. Ако немамо дубоку повезаност, како уопште можемо да очекујемо да ћемо се присјетити шта се догодило?“, закључује др Џенин Тарнер, професорка комуникологије на Универзитету Џорџтаун, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.