Зашто се код све више људи алергије развијају послије 30. године?
Чини се да се раније није толико говорило о алергијама, као и да је посљедњих година уобичајено да неко тек са 30 или 40 година сазна да је алергичан на полен или неко воће.
Како докторка Санвила Рашковић каже, уобичајено је да се први симптоми алергије (осип, кијавица) појаве у дјетињству, а да од пубертета, па до 30. или 40. године особе немају никакве симптоме, пише Нова.
“То је углавном генетски условљено, па је могуће да зато у неком тренутку добију алергијску кијавицу, копривњачу, астму..”, каже она.
Узроци алергија су различити, а издвајају се загађеност, урбанизација, загађеност, клима-уређаји у затвореним просторијама, недовољно провјетравања..
Иако на први први поглед дјелује да се са алергијом боре углавном особе које су често у природи,већи проблем очигледно имају становници већих градова.
Узорци из урбаних области разликују се од руралних. Бројна загађења у великим градовима представљају отежавајуће околности за особе које су алергичне на полен јер се полен везује за чађ, прашину и остале аерозагађиваче, поручују из Агенције за заштиту животне средине.
Докторка Рашковић каже да је због свега тога могуће да поред оних горњих дисајних тегоба неко има и придружену алергијску астму, па су могући и кашаљ, гушење, пиштање и свирање у грудима. Срећом, много је више особа које имају само алергијску кијавицу.
„Осим на полене, те особе могу да буду алергичне и на, рецимо, кајсије, јабуке, брескве, па осјете свраб и пецкање у ждрелу, отицање језика, свраб у грлу зато што у том воћу има, како ми то кажемо, антигена као у полену. То није много често, али јасно је да постоји тај синдром оралне алергије,”каже она.
Докторка истичеда сви они који су алергични на полен треба да припазе ако желе да једу мед.
„Исто, могу да добију свраб и копривњачу на кожи. Зато не треба да користе мед и прополис и разне биљне тинктуре које их садрже.”
Међу највећим алергенима свакако је полен, а из Агенције за заштиту животне средине су истакли да поленова зрна код више од 20 одсто људске популације изазивају алергијске реакције попут бронхитиса, коњуктивитиса, дерматитиса, поленске кијавице. То значи да сваки пети човјек има проблема са овим алергеном.
Код нас се његова концентрација у ваздуху мери од почетка фебруара до краја октобра, дакле док његова емисија траје код нас, и то на бројним локацијама у Србији.
На сајту Агенције за заштиту животне средине, у дијелу извјештавања о алергеном полену може се видјети да су од полена дрвећа присутни јасен, храст, тиса, чемпрес, четинари и липа. Од коровских врста ту су полени коприве, конопље, боквице и киселице, а има и полена трава, који ће бити активни све до октобра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
