Уколико имате осјећање кривице и безвриједности, примјените ове методе ослобађања од стреса

Како разликовати благу од умјерене и тешке депресије и на који начин можемо себи помоћи у овој напетој свакодневници открива нам уважени стручњак, специјалиста психијатрије проф. Др Славица Ђукић Дејановић.

Инфекција КОВИД-19  праћена  „тихом пандемијом“ менталних проблема код огромног броја људи на свијету, због чега је неопходно одредити адекватне мјере спречавања, раног откривања, ваљаног ублажавања и лијечења симптома, као и сугестије за коректно функционисањае особа које су погођене овим проблемом. 

Спречавање и ублажавање симптома депресивности се посебно односи на  три ризичне групе особа и то оних:

    • Код којих је констатована инфекција ковидом
    • Који су, из професионалних разлога, у првој линији контакта са обољелима 
    • Који су изгубили своје најближе због смртног исхода током инфекције или оних који стрепе да ће изгубити своја   радна мјеста због новонастале ситуације. 

Број особа које имају потребу за стручном подршком и број расположивих стручњака за ментално здравље током пандемије нису усклађени. Првих је све више, а других, због ангажованости у Ковид систему, болести или изолације је мањи. 

Посебно пажњу треба обратити на симптоме депресивности. Истраживања показују да током пандемије једна од десет особа извјештава о сопственом депресивном расположењу. Ова констатација има  универзални карактер, типична је за читав свијет, што је показала  америчка студија*. У првој половини 2019. године 6,6% тестираних имало је симптоме депресије. У мају 2020. године  тај проценат је износио је 24.4 % , а у децембру 2020. године чак је био преко 30 %. Депресивна особа је несрећна, утучена, тужна, очајна и беспомоћна. Да би се констатовала депресивна епизода, симптоми код обољелог трају најмање двије недјеље. Критеријуми за одређивање интензитета (тежине) депресивне болести су јасно дефинисани, те сама епизода може бити блага, умјерена и тешка.

Број симптома заправо одређује тежину клиничке слике. „Типични“ симптоми депресије су: депресивно расположење, губитак интересовања или задовољства и смањење енергије или појачан замор. У такозване „остале“ симпотоме депресије спадају: пад концентрације, смањено самопоуздање, осјећање кривице и безвриједности, песимистичан поглед на будућност, поремећај циклуса спавања и будности, поремећај апетита, склоност ка самоповређивању или суициду… Међу психолошким симптомима јавља се немогућност уживања, перфекционизам, песимизам, неодлучност, когнитивна дисторзија (појава да неко негативно доживљава стварност, па појачава негативне мисли и емоције). Понашање које открива депресију јесте плачљивост, свадљивост, изливи бијеса, социјално повлачење, радохолично понашање или злоупотреба супстанци. Честе су стомачне, сексуалне, кардиолошке сметње, као и болови у различитим дијеловима тијела.

Дијагностиковање благе депресивне епизоде, подразумијева да особа испољава најмање два „типична“ симптома и два симптома које номинујемо као „остали“ симптоми. Када је у питању умјерено тешка епизода, особу карактерише, најмање два „типична“, али и најмање 4 такозвана „остала“ симптома, док се тешка депресивна епизода карактерише испољавањем сва 3 „типична“ и најмање 5 такозваних „осталих“ симптома.  

Шта национални и међународни водичи препоручују за третман депресије. У третману благе депресивне епизоде као и краткотрајне, депресије одраслих - прва линија нису антидепресивни лијекови. (код благе депресивне епизоде примена медикамената је једино оправдана уколико је код обољелог било претходних епизода умјереног или тешког интезитета и кад симптоми трају дуже од два до три мјесеца). Особе са благом депресијом добро реагују на савјетодавне стручне интервенције,  примену психотерапије и суплемента као што је Тенсилен® на бази САМе​ (природна супстанца важна за стварање хормона серотонина, норадреналина и допамина -  који су важни за добро расположење) и комплекса Б витамина. 

Обољели са умјереним или тешким облицима депресивне епизоде изискује преглед и дијагнозу психијатра, и у склопу терапијског третмана треба да добију антидепресив. Знања о депресивности и депресивним епизодама, као и о тежини патњи особа са депресијом треба побољшати међу здравственим радницима, али и у општој популацији. Од помоћи би могли бити едукативни програми у оквиру којих би и здравствени радници и особе са тегобама могле да савладају релативно једноставну примјену тестова за самопроцјену депресивности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.