Треба ли држати климу укључену током ноћи?

ГС
Foto: Илустрација

Пред нама су паклени дани са температуром од 40 степени, али и тропским ноћима. Клима уређаји увелико раде дан-ноћ, али да ли је у реду ако спавамо са укљученом климом?

Многи у жељи да се расхладе укључују клима уређаје на тек 20 степени иако је напољу више и за 15, 20 степени. Љекари упозоравају да то није здраво и да је неопходно прилагодити је тако да разлика од спољашње не буде већа од неколико степени, највише до 8. Ипак како ни током вечери није боља ситуација, многи се питају како расхладити стан, а не пробудити се сутрадан са укоченим мишићима.

Др Бисерка Обрадовић раније је у разговору објаснила како бити безбедан са климом, а расхладити просторије и појашњава зашто није добро да нам клима ради ноћу у просторији у којој спавамо иако је и током вечери температура неподношљива.

- Са укљученом климом не можемо спавати ако је она у спаваћој соби, али свакако пре спавања потребно је расхладити просторије. Значи укључите климу која је у другој просторији, или пак расхладите спаваћу собу ако се уређај налази у њој, а затим је искључите - каже др Обрадовић.

Дакле, клима не би требало да вам ради цијелу ноћ у просторији у којој спавате, али је ок да је она у другој просторији, а да тако расхлађен ваздух долази и до оне у којој спавате.

- Ако нам је клима у спаваћој соби, онда требамо расхладити стан, а затим искључити уређај, ако се деси да заспимо онда се можемо укочити јер око 90 одсто таквих особа посети сутрадан лекара. Све то важи и за бебе и за хроничне болеснике, али врло је битно да клима буде очишћена - објашњава др Обрадовић.

Неочишћена клима је пуна бактерија

Оно што многи заборављају и сматрају непотребном ставком то је чишћење климе, што је веома погрешно, јер неочишћена клима може изазвати проблем код астматичара, деце и свих оних осетљивих група, али свакако може направити проблем и здравом човеку.

- Прво, климу најпре треба очистити јер има доста бактерија које могу изазвати упалу плућа. Са друге стране не смемо температуру држати са великом разликом, треба само да буде пар степени разлике. Трећа ствар је да сви волимо да расхладимо просторије испод 20, али апсолутно није здраво из више разлога. То није природна хладноћа, ако у спаваћој соби имамо струјање ваздуха која може и те како утицати на разне делове тела. Клима је једна врста промаје, а то је струјање ваздуха на некој мањој површини, па тако често долази до упале мишића, до укочености, зато што клима директно делује на наше тело - прича др Обрадовић.

Расхладите просторије изјутра

Како би стан током дана био хладнији, важно је рано изјутра расхладити просторије и унијети што више свјежег ваздуха. Што се остатка дана тиче не би требало да температура у просторији буде нижа од 22 степена, а током вечери прије спавања расхладите просторије и искључите клима уређај.

- Ако нам је зими температура у стану испод 22 степена, ми зовемо топлане јер сматрамо да нам није у реду грејање, а сада расхлађујемо просторије до те температуре. Стан мора бити расхлађен као у зимском периоду - објашњава др Обрадовић.

Дјеца и осјетљиве групе опрезно са климом

Уколико неправилно користите клима уређаје, можете изазвати низ здравствених тегоба, што се нарочито односи на осетљиве особе и кардиоваскуларне болеснике, а осим кардиолошких проблема, не треба заборавити и да може доћи до укочености мишића лица, болова у врату који ће настати након што се мишићи блокирају на хладноћи.

Зато љекари подсјећају да прелаз из топле у хладну средину и обрнуто не треба чинити нагло и савјетују да се приликом изласка из расхлађене просторије краће вријеме проведе у просторији која се не хлади да би се организам адаптирао на нагли скок температуре.

Опасне екстремне разлике у температури

Директор Клинике за кардиоваскуларне болести у УКЦ Ниш, доц. др Томислав Костић рекао је раније да екстремне температурне разлике нису добре за кардиоваскуларни систем, чак и за здраве особе, а поготово за хроничне болеснике.

- Крвни судови реагују и на хладно и на топло, сакупљањем и ширењем, знамо да ниске температуре сакупљају крвне судове, а да се на топлоти шире. Генерално, саветујемо да хронични болесници у периоду од 11 до 16 часова у летњим месецима не излазе без преке потребе, те ће на тај начин и избећи температурне разлике. Иако варијације утичу неповољно на хроничне болеснике, то нужно не значи да ако неко има проблем са срцем, или кардиоваскуларним системом да ће имати проблем због температурних разлика, али свакако опрез се саветује свима - објашњава др Костић.

Од температурних шокова треба поштедјети и оне најмлађе, а посебно се то односи на бебе које су посебно осјетљиве, пише Магазин Новости.

- Бебе су осетљива категорија, све што важи за старију популацију и за одрасле људе, важи и за децу, само повећаним нивоом опреза. Немојте их излагати оваквим температурним разликама - истиче др Костић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана