Тежина мамурлука не зависи само од тога колико сте попили

Некима ће бити горе, некима боље, а неки (ако имају среће) можда неће осјетити било какве посљедице због прекомерне количине алкохола попијене претходне вечери.

У истраживањима, мамурлук се мјери на скали од 0 до 11 (нула значи да нема посљедица, а десет је изузетно тежак мамурлук). Доктор Грејг Ган, професор психологије на Универзитету у Бристолу, спровео је истраживање у коме су испитаници мамурлук оцјењивали од један (веома благ) до осам (тежак) – док су нека друга истраживања дошла до података да пет одсто људи  нема мамурлук.

Зашто се не осјећамо сви исто иако смо исто попили? Очигледно да количина алкохола није једини критеријум. Истраживачи сада настоје да истраже различите биолошке и психолошке механизме који би могли да утичу на наш доживљај тежине мамурлука.

Биолошки механизми

Нека истраживања указују да људи са варијацијом гена АЛДХ2 пријављују да имају тежак мамурлук.

Када конзумирамо алкохол, ензим дехидрогеназе га разлаже у ацеталдехид – протеин важан за појаву симптома мамурлука. Међутим, варијанта гена АЛДХ2 ограничава разградњу ацеталдехида, што доводи до већег накупљања протеина – самим тим и до израженијих симптома мамурлука.

Старост и пол такође могу утицати на начин на који се доживљава мамурлук. Недавна онлајн анкета спроведена у Холандији на узорку од 761 конзумента алкохола открила је да тежина мамурлука опада са годинама, чак и када се прилагоди количина конзумираног алкохола.

Занимљиво је да су аутори такође установили разлике у тежини мамурлука између мушкараца и жена. Ове полне разлике биле су веће код млађих особа које пију, при чему су млади (од 18 до 25 година) мушкарци имали тенденцију да пријављују тежи мамурлук у поређењу са младим женама које пију. Међутим, тренутно није познато зашто постоје ове разлике.

Психолошки фактори

Одређене психолошке особине могу бити повезане са начином на који се мамурлук доживљава – укључујући анксиозност, депресију, нивое стреса, па чак и црте личности.

Ранија истраживања су указивала да степен неуротицизам, веома честа црта личности, може предвидјети тежину мамурлука. Међутим, недавно је ова претпоставка оспорена резултатима друге студије која није пронашла везу између мамурлука и ове црте личности.

Ово је донекле изненађујуће, ако се има у виду да је екстровертност (особина личности коју обично карактерише друштвеност и дружељубивост) позитивно повезана са конзумирањем алкохола код студената – иако се чини да није повезана са горим мамурлуком. Упркос доказима да је чешће опијање повезано са озбиљнијим искуствима мамурлука.

Анксиозност, депресија и стрес су такође повезани са озбиљнијим мамурлуком. Свако од ових расположења повезано је са „негативном пристрасношћу“ – склоношћу да се свијет тумачи у негативном свјетлу. Резултати до којих је дошао професор Ган показују да мамурлук утиче на људе да негативно тумаче свијет. Као резултат тога, мамурлук може погоршати ову негативну пристрасност, што доводи до тога да се неки људи осјећају горе од других.

Одбрамбени механизми

Могуће је да начин на који се носимо са неповољним ситуацијама може бити у основи варијације у доживљају мамурлука.

Истраживања показују да људи са ниским прагом осјетљивости на бол пријављују озбиљнији мамурлук – што упућује на закључак да се фокусирају на негативне симптоме и да их можда пренаглашавају. И друге студије су такође показале да људи који имају склоност да се носе са проблемима тако што их игноришу или негирају, обично доживљавају тежи мамурлук.

Регулација емоција је још један кључни психолошки механизам који нам помаже да се носимо са тешким ситуацијама тако што ефикасно управљамо и реагујемо на емоционална искуства. Занимљиво је да, иако људи који су мамурни пријављују да им је теже регулисати своје емоције, то можда није случај – са истраживањем које показује да су учесници подједнако способни да контролишу свој емоционални одговор у поређењу са онима који нису били мамурни. То би могло значити да људи бирају лакше (али мање ефикасне) регулаторне стратегије током мамурлука – као што је избјегавање осјећања кривице или срама. Али ово тек треба да се утврди.

Шта можемо да урадимо?

Иако су истраживачи можда идентификовали неколико природних једињења која могу ублажити свеукупне симптоме мамурлука, и даље су потребна даља истраживања како би се утврдило да ли их треба препоручити за лијечење. У међувремену, на вама је да одредите најбољу стратегију да се изборите са мамурлуком.

Али једна студија показује да би стратегија коју студенти обично користе како би се изборили са мамурлуком – „заједничком патњом“ и везивањем за своја искуства - могла бити од помоћи у ублажавању бар неких негативних емоционалних ефеката мамурлука. Брига о сопственом личном благостању уопштено и проналажење бољих стратегија за смањење нивоа стреса и усвајање бољих одбрамбених механизама такође вам може помоћи да се носите са негативним посљедицама мамурлука.

Мада, наравно, ако заиста желите да избјегнете мамурлук, увијек можете изабрати безалкохолне алтернативе, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.